Bila sam u zlostavljačkoj vezi, a da toga nisam ni bila svesna

posted in: Ljubav i seks | 0

 

Lako je reći sebi da je sve u redu, čak i kada modrice govore suprotno!

 

Fakultetski sam obrazovana i vrlo samopouzdana (neki bi rekli i previše) žena sa karijerom, a moja veza sa bivšim mužem je bila duga i mirna. Čak nam je i razvod protekao relativno mirno.

Žao mi je što ću ovo reći, ali imam utisak da će me neki od čitalaca ove moje ispovesti čak i osuđivati. Bila sam u zlostavljačkoj vezi, a da toga nisam ni bila svesna. Znam da to zvuči suludo, kao u onim rijalitijima u kojima žene ne znaju da su trudne dok se ne porode. I prvo što vam padne na pamet je: „Kako da ne. Kako je moguće da nisu znale?“ Ispostavlja se da je zabluda jača nego što sam mislila. Ispostavlja se da je ljubav jača nego što sam mislila.

Odmah sam se navukla. Bio je duhovit, načitan (jedan profesor je jednom rekao da ovaj čita one knjige koje čitaju pisci) i vrlo samokritičan. Imao je sjajan posao i bio je onaj tip čoveka koji, kad na službenim putovanjima ima vremena, ide u muzeje.

Drugim rečima, za mene je bio idealan muškarac. I iako je imao preko četrdeset godina, nikada se nije ženio – a i to je za mene bilo idealno. Nema bivših sa kojima moram da se nadmećem! Nema dece! O, srećnog li dana.

Tokom perioda upoznavanja, dotakli smo se činjenice da smo prgave naravi.

„O, i ti si prgava? Odlično. Možda ćemo se onda lakše razumeti“, rekao je. Bio je tako divan, pravi džentlmen. Zaključila sam da je poput mene, da i on baca stvari kad ne može da se seti šifre da se uloguje na neki sajt.warning signs_0

Sećam se kad je izgubio živce po prvi put, nekih godinu dana od početka veze. Imali smo raspravu o seksu. Odnosno, ja sam htela seks baš tada, a on nije. Ova rasprava se često ponavljala s početka, i to mi nije prijalo. Osećala sam se odbačeno. Kada sam mu to rekla, zbacio je pokrivače, uneo mi se u lice i počeo da urla na mene.

Urlao mi je u lice. Niko mi to nikad nije uradio. Bolele su me uši. Čak me je malo i isprskao pljuvačkom. Skočio je iz kreveta i izleteo iz sobe, usput još i tresnuvši vrata. Kvaka je ulubila zid.

Volela bih da sam tada ustala, obukla se i otišla bez osvrtanja. Ko sme tako da se ponaša prema meni? Niko! Ali, bože moj, volela sam ga, i nikada ranije nisam prisustvovala takvom ponašanju. Ovaj čovek bi se probudio usred noći da me pita da li je sve u redu ako bi me čuo da sam uzdahnula. Pripisala sam to mogućnosti da se stidi cele te priče oko seksa, tako da sam otišla u dnevnu sobu da pokušam da ga smirim.

Naredne svađe se ne sećam, i u tome je i stvar. To se toliko sporadično dešavalo da može da se uporedi sa onom žabom koju stavite u lonac sa vodom i koja ne primećuje da je voda sve toplija dok je ne ubije. Svađa bi eruptirala, on bi se odmah potom izvinio, i narednih šezdeset sastanaka bi bilo potpuno savršeno.

Onda bih rekla nešto što bi protumačio kao napad i počeo da urla na mene, razrogačenih očiju, crven u licu. Ovakvo ponašanje toliko se razlikovalo od njegovog uobičajenog ponašanja da sam počela za sebe da ga zovem Žestoki Saša. Znate kako Bijonse kaže da je na sceni toliko drugačija od njene prave „ja“  i da tu „osobu“  zove Žestoka Saša? Podsetilo me je na to. Ovaj čovek nije bio onaj koji voli svoju mačku i daje pare beskućnicima. Ovo je bio potpuno drugi čovek.

Znala sam da je i njegov otac bio preke naravi, i da je način na koji se moj bivši muž ponašao bio naučen. Znala sam i da sve može da se oduči, a pošto je on išao na terapiju, računala sam da će se popraviti.

Umesto toga, samo je eskaliralo. Žestoki Saša je počeo da se pojavljuje svakih nekoliko meseci, a onda još i češće. Počeo je da me naziva imenima poput „glupače“ ili „jebenog debila“, iako je, tokom dobrih trenutaka, moju inteligenciju uvek navodio kao razlog zbog kog me voli.

„Nikad nisam upoznao nikoga sa kim sam se ovako povezao, na intelektualnom nivou“, govorio je. Ali, tokom svađa, bila sam idiot. Ili „luda“. Nekoliko puta mi je rekao i da ga „gušim“ i da „nisam seksi“.

Tada sam već znala da on nije osoba „preke naravi“. Znala sam da niko ne može sa mnom tako da razgovara. Pitala sam se da li je ovo zlostavljanje, ali kada sam guglala „zlostavljačke veze“, nailazila sam samo na članke o muškarcu koji kontroliše, koji tuče. Ni najmanje me nije kontrolisao, niti je ikada digao ruku na mene. Nije bilo ni faze medenog meseca posle koje se ponašao kao pokajnik. Govorio bi da mu je žao što je prasnuo, a onda bi uvek suptilno napomenuo da sam ja kriva.

„Izvini što sam bacio daljinac i urlao“, rekao bi, „ali ti stalno…“ ili, „ali ako bi ti samo…“

Ja sam bila kriva. Kad bih se samo promenila, on ne bi vikao na mene. Ni zbog jedne prethodne devojke nije se ovako ponašao, istakao bi. Nikada se ovako ni zbog koga nije ponašao.

Svađe su se pogoršale do treće godine. Preprečio bi mi put tako da ne mogu da napustim sobu. U jednom trenutku, počeo je da me gura i jednom se zatrčao preko sobe i gurnuo me uza zid. Narednog dana sam videla modrice na ruci. „Je l’ ovo… ma nemoguće da je od Žestokog Saše“, rekla sam sebi. „Nije me tako jako gurnuo“.

Vrhunac je bio kada mi je u autu rekao da se video sa bivšom devojkom tokom službenog puta. Već neko vreme smo bili u lošim odnosima, pa sam ga pitala:„Jesi li spavao sa njom?“ Toliko je pobesneo da je počeo da jurca u prometnoj ulici.

„Molim te, zaustavi auto“, rekla sam, prestrašena. Ubrzao je, auto je krivudao do njegove kuće. Mislila sam da neće stati dok smo se primicali ogradi na kraju prilaza kući. Zaustavio se. I ja sam. Potom mi je poslao poruku izvinjenja, sa dodatkom  „Da si mi verovala, i da se nisi ponašala kao ludača…“

Ne mora da vas udari da biste bili zlostavljani. Zlostavljač ne mora da bude posesivan ili pijani psihopata. Može da bude inteligentan, duhovit i nežan veći deo vremena. Ali ako vas nazove glupačom samo jednom, dok je besan? To je zlostavljanje. Ako se svađate jednom u šest meseci, a u međuvremenu je divan? I dalje ste u vezi sa zlostavljačem. Ako vas čak i suptilno krivi za svoje ponašanje, i to je klasično zlostavljačko ponašanje. A to važi i za eskalaciju nasilja.

Volela bih da Gugl ovo prikaže barem onoliko često koliko izbacuje rezultate poput „ako vam čita mejlove i ne daje vam da se družite sa prijateljima“. Jer, lako je reći sebi da je sve u redu ako ne možete da se prepoznate u datim situacijama. Lako je reći da ste drugačiji.

Što vreme više prolazi, sve više sa zaprepašćenjem konstatujem da nisam primetila koliko je bilo loše. Trebalo mi je dve nedelje odvojenosti da sebi naglas kažem: „Bila sam u zlostavljačkoj vezi“.

Besna sam na sebe što mi nedostaje. Nedostaje mi ona njegova strana koja nije Žestoki Saša, onaj čovek koji me je pitao kakav mi je bio dan i zaista slušao odgovor. Čovek koji me je držao za ruku u bioskopu i plakao kad smo gledali „Zapravo ljubav“. Ali tog čoveka ne mogu da imam bez njegove mračnije, bolesnije polovine. Ne mogu da imam „Ti si najpametnija osoba koju znam“ bez „Glupačo jedna“. Tako da biram da nemam nijednog.

Volela sam ga, ali sebe volim više.

 

Viola Bek

(prevod i adaptacija Sanja Pavošević)

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

 

Ovaj autorski tekst je objavljen na sajtu purpleclover.com.

Preveden je i adaptiran da, iz novog ugla, kroz ličnu priču, približi koncept zlostavljačke veze.

Zlostavljač može biti i muškarac i žena, samo se o zlostavljačima muškarcima češće priča.

Kako prepoznati zlostavljačku vezu? Zlostavljačka veza ne mora da ispunjava uobičajene kriterijume (kontrola, proveravanje, zabrane, ucene, pretnje…).

Najpouzdaniji kriterijum je kako se osećamo u samoj vezi. Strepnja, strah i povređenost su pouzdani kriterijumi problema u vezi sa strane žrtve. Strepnja se javlja kada predviđamo posledice nekog događaja u budućnosti, strah kada se suočavamo sa realnom opasnošću, povređenost kada vidimo odbačenost, izdaju, nedostatak ljubavi…

Strepnja je čest simptom. Strepnja utiče na modifikaciju ponašanja žrtve u cilju izbegavanja zlostavljačkog ponašanja (preterani oprez u govoru, ponašanju u društvu i nasamo, izražavanju emocija, oblačenju…). Strepnja vodi u pogoršanje slike o sebi i pad samopouzdanja u oblastima u kojima je osoba do tada bila samouverena (kuvanje, druženje, posao, fizički izgled…). Iako važi neprikosnoveno pravilo da smo sami odgovorni za svoja osećanja, nikada ne zaboravite KONTEKST u u kojima ta osećanja nastaju. Ako niste osoba sklona da brine i strepi i strepite samo vezano za partnerovo ponašanje, nema mnogo smisla menjati vaše osećanje, treba menjati vezu. Strah od neuspeha, samoće i patnje posle raskida će se prevazići, a zlostavljanje je trajno.

  1. Prihvatite da ne možete da sprečite zlostavljača da se tako ponaša.
  2. Pobrinite se da dobijete podršku porodice, prijatelja i institucija.
  3. Učite o zlostavljačkom ponašanju (verbalno, fizičko, psihičko…) iz raznih izvora.
  4. Postavite jasne granice prema zlostavljaču i naučite da odvojite svoje JA od ponašanja prema vama (to što neko kaže da ste glupi ne mora da odgovara istini)
  5. Napravite plan kako da obezbedite svoju sigurnost u samoj vezi dok traje ili napustite vezu kada ste spremni, isto na siguran način.