Da li se suprotnosti privlače?

feb 21, 2020 | Ljubav i seks | 0 Komentara

Ako verujete u mit da se suprotnosti privlače nauka vas demantuju u tome.

Naprotiv, istraživanja kažu da tamo gde nema bar neke sličnosti, nema nikakve privlačnosti.

Socijalni psiholozi (Argyle & Henderson, 1985) tvrde da partneri imaju više nego slučajne sličnosti na nekim varijablama:

  • Godine
  • Socijalni sloj
  • Religija
  • Visina
  • Inteligencija
  • Vrednosti
  • Uverenja
  • Neke osobine ličnosti

Iako suprotnosti mogu probuditi interesovanje i začiniti vezu, većini partnerskih veza je potreban temelj u vidu sličnosti.

Napišite listu svojih dosadašnjih partnera i proverite varijable koje su prethodno navedene. Posebno obratite pažnju na vrednosti, uverenja i osobine ličnosti. Da li uviđate da postoji neki obrazac?

Slučaj 1.

J. ima 45 godina, nije udata i trenutno nije u vezi. Ima uvid da svi njeni partneri liče jedni na druge i opisuje ih kao “luzere”, “društveni šljam”, “socijalni otpad”. Naime, J. je profesionalno veoma uspešna žena, školovana u inostranstvu, poznata u svojoj profesiji i veoma cenjena zbog svojih kompetencija. Sve veze, počevši od njenih dvadesetih, liče jedna na drugu. Traju kratko, do par meseci, i nikada ne pređu iz faze poznanastva u neku od kasnijih razvojnih faza. Njeni izabranici su svi odreda ili nezaposleni ili na slabo plaćenim poslovima. Nisu završili fakultete (J. je doktor nauka), ili su ih završili, a nikada nisu radili izgovarajući se da nema posla za njihovu struku. Imaju problema sa alkoholom ili lakim drogama, ili i sa jednim i drugim. Žive sa roditeljima koji ih izdržavaju, ili sami na ivici egzistencije. Vreme provode u dokolici (igrice, svakodnevna višesatna druženja, opijanje…). Kako o sebi misli kao o nekome ko je manje vredan, bira partnere za koje pretpostavlja da je neće odbiti (odbijanje bi samo pojačalo njeno uverenje o sopstvenoj bezvrednosti). U vezi je teška i zahtevna, jer se stidi svojih izbora od samog početka. U stidu se njena razmišljanja o sopstvenoj bezvrednosti intenziviraju, postaje razdražljiva, ćudljiva, lako plane i ulazi u svakodnevne konflikte sa svojim partnerima.

Slučaj 2.

S. dolazi na terapiju posle raskida, plašeći se da će ostati sama zauvek i da nikada neće uspeti da ostvari dugotrajnu vezu. S. je prelepa devojka, uspešna u poslu kojim se bavi, ali vrlo osetljiva, plašljiva i lako povredljiva: lako se zaplače, ne snalazi se u konfliktima, uvek popušta i povlači se. Teško joj je da funkcioniše sama; čini joj se da joj je partner neophodan („ne mogu da podnesem da budem sama“). Svi njeni partneri liče jedni na druge: svi su vrlo samouvereni, energični, narcisoidni i kritikujući. Konflikti uvek nastaju oko toga što je ona „preosetljiva i njoj ne sme ništa da se kaže“. To „ništa“ su najčešće kritike vezane za njeno ponašanje, odluke, osobine i te situacije su svakodnevne. Počeci svih veza su bajkoviti. Svi žele da je „spasu“ i „poprave“, a onda počne da ih iritira što ta popravka ne ide kako su zamislili. Posle godinu, dve ili tri, prekine ili ona ili partner. Ona prekida vezu kada se osigura: nađe novog partnera, njeni partneri kada se umore.

 

Bračni terapeut Henri Diks je još pedesetih godina 20. veka  utvrdio da postoje tri kriterijuma po kojima biramo partnera:

  1. Socijalna podobnost (religija, klasa, imovno stanje, društveni status, obrazovanje, porodična istorija)
  2. Svesne individualne preferencije (izgled i zajednička interesovanja)
  3. Nesvesne individualne preferencije (ponavljanje porodične istorije): biranjem partnera oživljavamo i ponavljamo primarnu porodicu

Jaka hemija javlja se između osoba koje imaju sličnu porodičnu istoriju, a suprotno se nose sa teretom te istorije. Temperament, porodična istorija, socijalno okruženje određuju kakvi ćemo odrasli postati.

Primer: ako dve osobe sebe nesvesno ili svesno doživljavaju kao defektne, manje vredne od drugih, jaka hemija i privlačnost je između osobe koja se potpuno predala toj ideji i ponaša se u skladu sa njom i one koja je natkompenzovala tu ideju i ima suprotna ponašanja. Tako su česte kombinacije izrazito pasivnih žena i vrlo nadmenih muškaraca, koji se na tom nesvesnom nivou prepoznaju kao isti, defektni i oštećeni.

  • Dolazi na terapiju zato „što se oseća loše“ i „ne može više da podnese taj osećaj“.
  • Najveći problem joj predstavlja konstantna strepnja da će se nešto loše desiti.
  • Potpuno je paralisana u svom životu: nije nastavila školovanje jer „ja to ne mogu, glupa sam i nesposobna“.
  • Radi slabo plaćen posao i živi na ivici egzistencije jer „sama pomisao da tražim drugi posao mi je nepodnošljiva, toliko se plašim kako ću se snaći na drugom mestu“.
  • Strah je da uđe u prodavnicu, sedi u kafiću, pozove nepoznatu osobu telefonom („šta ako me neko pita nešto što ne znam“).
  • Čitav život joj je sveden na pseudokontrolu: bolje poznato zlo od nepoznatog dobra.
  • Doživljava sebe kao potpuno bezvrednu osobu. Već desetak godina je u vrlo hemičnoj, intenzivnoj vezi sa momkom koji ima problema sa zakonom.
  • On je, po ponašanju, njena suprotnost: neustrašiv, adrenalinski zavisnik, bahat, bezobziran.
  • Strast koju osećaju jedno prema drugom ne mogu da ponove ni sa jednom drugom osobom.
  • On je njena slika u ogledalu koja se suprotno ponaša.

Za stabilan partnerski odnos ne treba birati partnera sa kojim je jaka hemija, 9 ili 10. Takve veze su nestabilne, partneri su ranjivi i u stalnom međusobnom sukobu. Idealna je hemija 6,7 ili 8. Stepen hemije će vremenom opasti. To će vezi dati stabilnost, predvidljivost i partneri u njima dobro međusobno funkcionišu na duže staze.

Literatura:

  1. Zorica Marić. REBT pristup partnerskim odnosima
  2. Robin Skiner i Džon Kliz. Kako preživeti svoju porodicu. Beograd: Odiseja, 2009.

Povezani članci

Privrženost: zapažanja

Privrženost: zapažanja

Teorija afektivnog vezivanja  objašnjava kako prva psihološka veza koju u životu stvorimo (sa majkom ili prvim starateljem)  utiče na sve buduće odnose koje će osoba imati u odraslom dobu, kao i na odnos koji će imati sa svojom decom. Postoje četiri obrasca vezivanja...

Konflikti u vezi ili braku

Konflikti u vezi ili braku

Ne postoji brak ili veza u kojima nema konflikata. Prirodno je da se partneri imaju različite želje. Partnera biramo po određenim kriterijumima i većina naših partnera je psihološki slična nama, ali se naše pređašnje životne istorije mogu jako razlikovati. I ti...

Kako znati da je On(a) pravi(a)?

Kako znati da je On(a) pravi(a)?

Nedavno sam bila gost na jednoj radionici koja je kreirana kao podrška ženama koje se suočavaju sa razvodom. Posle psihoedukacije na temu bolnih osećanja, počele su vrlo potresne ispovesti. Gotovo sve učesnice su krivile sebe zbog loše procene partnera. Jedna od...

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *