Da li se suprotnosti privlače?

posted in: Ljubav i seks | 0

Ako verujete u mit da se suprotnosti privlače istraživanja vas demantuju u tome.

Naprotiv, nauka kaže da tamo gde nema bar neke sličnosti, nema nikakve privlačnosti. Socijalni psiholozi (Argyle & Henderson, 1985) tvrde da partneri imaju više nego slučajne sličnosti na nekim varijablama:

  • Godine
  • Socijalni sloj
  • Religija
  • Visina
  • Inteligencija
  • Vrednosti
  • Uverenja
  • Neke osobine ličnosti

Iako suprotnosti mogu probuditi interesovanje i začiniti vezu, većini partnerskih veza je potreban temelj u vidu sličnosti.

Napišite listu svojih dosadašnjih partnera i proverite varijable koje su prethodno navedene. Posebno obratite pažnju na vrednosti, uverenja i osobine ličnosti. Da li uviđate da postoji neki obrazac?

suprotnostiSlučaj 1. J. ima 45 godina, nije udata i trenutno nije u vezi. Ima uvid da svi njeni partneri liče jedni na druge i opisuje ih kao “luzere”, “društveni šljam”, “socijalni otpad”. Naime, J. je profesionalno veoma uspešna žena, školovana u inostranstvu, poznata u svojoj profesiji i veoma cenjena zbog svojih kompetencija. Sve veze, počevši od njenih dvadesetih, liče jedna na drugu. Traju kratko, do par meseci, i nikada ne pređu iz faze poznanastva u neku od kasnijih razvojnih faza. Njeni izabranici su svi odreda ili nezaposleni ili na slabo plaćenim poslovima. Nisu završili fakultete (J. je doktor nauka), ili su ih završili, a nikada nisu radili izgovarajući se da nema posla za njihovu struku. Imaju problema sa alkoholom ili lakim drogama, ili i sa jednim i drugim. Žive sa roditeljima koji ih izdržavaju, ili sami na ivici egzistencije. Vreme provode u dokolici (igrice, svakodnevna višesatna druženja, opijanje…). Kako o sebi misli kao o nekome ko je manje vredan, bira partnere za koje pretpostavlja da je neće odbiti (odbijanje bi samo pojačalo njeno uverenje o sopstvenoj bezvrednosti). U vezi je teška i zahtevna, jer se stidi svojih izbora od samog početka. U stidu se njena razmišljanja o sopstvenoj bezvrednosti intenziviraju, postaje razdražljiva, ćudljiva, lako plane i ulazi u svakodnevne konflikte sa svojim partnerima.

Slučaj 2. S. dolazi na terapiju posle raskida, plašeći se da će ostati sama zauvek i da nikada neće uspeti da ostvari dugotrajnu vezu. S. je prelepa devojka, uspešna u poslu kojim se bavi, ali vrlo osetljiva, plašljiva i lako povredljiva: lako se zaplače, ne snalazi se u konfliktima, uvek popušta i povlači se. Teško joj je da funkcioniše sama; čini joj se da joj je partner neophodan („ne mogu da podnesem da budem sama“). Svi njeni partneri liče jedni na druge: svi su vrlo samouvereni, energični, narcisoidni i kritikujući. Konflikti uvek nastaju oko toga što je ona „preosetljiva i njoj ne sme ništa da se kaže“. To „ništa“ su najčešće kritike vezane za njeno ponašanje, odluke, osobine i te situacije su svakodnevne. Počeci svih veza su bajkoviti. Svi žele da je „spasu“ i „poprave“, a onda počne da ih iritira što ta popravka ne ide kako su zamislili. Posle godinu, dve ili tri, prekine ili ona ili partner. Ona prekida vezu kada se osigura: nađe novog partnera, njeni partneri kada se umore.

Bračni terapeut Henri Diks je još pedesetih godina 20. veka  utvrdio da postoje tri kriterijuma po kojima biramo partnera:

  1. Socijalna podobnost (religija, klasa, imovno stanje, društveni status, obrazovanje, porodična istorija)
  2. Svesne individualne preferencije (izgled i zajednička interesovanja)
  3. Nesvesne individualne preferencije (ponavljanje porodične istorije): biranjem partnera oživljavamo i ponavljamo primarnu porodicu

Jaka hemija javlja se između osoba koje imaju sličnu porodičnu istoriju, a suprotno se nose sa teretom te istorije. Temperament, porodična istorija, socijalno okruženje određuju kakvi ćemo odrasli postati.

Primer: ako dve osobe sebe nesvesno ili svesno doživljavaju kao defektne, manje vredne od drugih, jaka hemija i privlačnost je između osobe koja se potpuno predala toj ideji i ponaša se u skladu sa njom i one koja je natkompenzovala tu ideju i ima suprotna ponašanja. Tako su česte kombinacije izrazito pasivnih žena i vrlo nadmenih muškaraca, koji se na tom nesvesnom nivou prepoznaju kao isti, defektni i oštećeni. L. dolazi na terapiju zato „što se oseća loše“ i „ne može više da podnese taj osećaj“. Najveći problem joj predstavlja konstantna strepnja da će se nešto loše desiti. Potpuno je paralisana u svom životu: nije nastavila školovanje jer „ja to ne mogu, glupa sam i nesposobna“. Radi slabo plaćen posao i živi na ivici egzistencije jer „sama pomisao da tražim drugi posao mi je nepodnošljiva, toliko se plašim kako ću se snaći na drugom mestu“. Strah je da uđe u prodavnicu, sedi u kafiću, pozove nepoznatu osobu telefonom („šta ako me neko pita nešto što ne znam“). Čitav život joj je sveden na pseudokontrolu: bolje poznato zlo od nepoznatog dobra. Doživljava sebe kao potpuno bezvrednu osobu. Već desetak godina je u vrlo hemičnoj, intenzivnoj vezi sa momkom koji ima problema sa zakonom. On je, po ponašanju, njena suprotnost: neustrašiv, adrenalinski zavisnik, bahat, bezobziran. Strast koju osećaju jedno prema drugom ne mogu da ponove ni sa jednom drugom osobom. On je njena slika u ogledalu koja se suprotno ponaša.

Za stabilan partnerski odnos ne treba birati partnera sa kojim je jaka hemija, 9 ili 10 (na skali od 0 do 10). Takve veze su nestabilne, partneri su ranjivi i u stalnom međusobnom sukobu. Idealna je hemija 8. Stepen hemije će vremenom opasti. To će vezi dati stabilnost, predvidljivost i partneri u njima dobro međusobno funkcionišu na duže staze.

Literatura:

  1. Zorica Marić. REBT pristup partnerskim odnosima
  2. Robin Skiner i Džon Kliz. Kako preživeti svoju porodicu. Beograd: Odiseja, 2009.