Emocionalno (psihološko) zlostavljanje

posted in: Ljubav i seks | 0

 

Pod zlostavljanjem se obično podrazumeva fizičko nasilje – guranje, šutiranje ili udaranje, bacanje na zidove i slične nemile scene. Ali nisu sve zlostavljačke veze tako lako prepoznatljive, posebno kada su u pitanju žrtve muškarci.

Emocionalno zlostavljanje je najčešći vid zlostavljanja.

Teško ga je detektovati, jer su metode teško uočljive za okolinu i ne daju fizički vidljive posledice. Kako zlostavljanje još može da izgleda, sem uobičajenog vikanja, urlanja, unošenja u lice, pretnji možete čitati u seriji članaka o manipulaciji na ovom sajtu:

  • Vređanje ili ponižavanje, i nasamo, a posebno pred prijateljima i kolegama
  • Nipodaštavanje, minimiziranje postignuća žrtve i stalno insistiranje na žrtvinoj neuspešnosti i bezvrednosti (jedna od najmalignijih metoda manipulacije. Prividno, zlostavljač samo „priča“, iznosi činjenice, a krajnja namera je unižavanje žrtve. Teško se detektuje, okolina retko veruje žrtvi)
  • Prebacivanje odgovornosti za zlostavljačko ponašanje na žrtvu („Da ti nisi, ja ne bih…“)
  • Optuživanje za preljubu ili traženje dokaza da žrtva nije počinila preljubu (žrtva, suprotno svakoj logici, dokazuje svoju nevinost: kriv/a si dok ne dokažeš suprotno)
  • Stalno kontrolisanje kretanja žrtve, insistiranje na stalnom izveštavanju o svom kretanju. Često prate kretanje žrtve (traže se dokazi o kretanju: fotografije, da se čuju sa prijateljem ili članom porodice koji je u tom trenutku sa žrtvom, javljanje u određenim vremenskim razmacima)
  • Izolacija od prijatelja i porodice (okretanje protiv prijatelja i porodice, namerno iniciranje konflikata da bi se tražilo od žrtve da zauzme stranu. Na taj način žrtva ostaje sama)
  • Optuživanje porodice i prijatelja žrtve da lažu da bi je odvojili od zlostavljača
  • Ograničavanje pristupa novcu i imovini
  • Zloupotreba seksa i intimnosti kao forma kontrole (uskraćivanje odnosa, insistiranje na odnosima, primoravanje na odnos)
  • Proveravanje mejlova, poruka, poziva i profila na socijalnim mrežama
  • Sakrivanje ključeva ili telefona da žrtva ne bi tražila pomoć u konfliktnim situacijama (žrtva se oseća nemoćno i cilj je zastrašiti je)
  • Lažno optuživanje (ili pretnja lažnom optužbom) za zlostavljanje (ako je žrtva muškarac najčešće)

 

Kada je žrtva zlostavljanja muškarac, iako su muškarci prosečno fizički jači i veći od žena, fizičko zlostavljanje nije isključeno, već su samo forme nešto drugačije. Žene nasilnici često koriste oružje (nož) ili oruđa koja se nalaze u svakom domaćinstvu (alat, kuhinjsko posuđe, delove nameštaja, makaze…). Žrtvu često napadaju kada je nespremna ili koriste faktor iznenađenja (spavanje, toalet, tuš, sačekivanje na vratima, vožnja…).

Sofisticiraniji oblici fizičkog zlostavljanja, koje je teže dokazati su:

  • Fizička izolacija ili napuštanje (zaključavanje u kući ili delovima stana „dok se ne opameti i razmisli“)
  • Onemogućavanje pristupa lekovima i medicinskoj pomoći
  • Uskraćivanje sna
  • Zastrašivanje žrtve pretnjom drugima (deca, ljubimci, porodica…)
  • Štipanje, pljuvanje, pljeskanje (češće žene zlostavljači)
  • Bezobzirna vožnja, ekstremna ubrzavanja i pretnje zakucavanjem, skretanjem s puta i sl.

 

Čest oblik zlostavljanja u vezi ili braku je silovanje. Muškarci, gej, strejt ili biseksualci isto mogu biti žrtve silovanja, kao i žene. Silovanje ne podrazumeva samo nasilnu penetraciju, silovanje je svaki vid primoravanja na seksualni odnos protiv nečije volje. Erekcija kod muškarca ne znači da on to zaista želi, a opet primoravanje na seks ili zlostavljanje ne garantuje da erekcije neće biti. Štaviše, mnogi zlostavljači će iskoristiti postojanje erekcije kao dokaz želje za seksom, kao što se kod žena žrtava postojanje vaginalne lubrikacije koristi kao dokaz želje.

 

Šta činiti?

Prva i najvažnija stvar: NISI KRIV, NISI KRIVA!

Ponavljajte to sebi iznova i iznova. Nije vaša krivica što ste zlostavljani. Niste izazvali, niste zaslužili i zlostavljanje se ne dešava zato što možete ili treba da budete bolji. Nasilje nad vama vas ne popravlja! Vi ste žrtve. Niste gubitnici! Niste slabići! I – najvažnije – niste sami!

Ako postoji i najmanja šansa da odete, idite! Ako postoji ijedno mesto gde možete da se sklonite, idite. Ako ne možete da odete ili se brinete za bezbednost dece ili ljubimaca, zovite policiju.

Ma šta da radite, NEMOJTE SE SVETITI nasilniku. Ovo je veoma važno: uzvraćanje nasiljem ili upotreba sile da bi pobegli samo može da pogorša već i onako lošu situaciju. Posebno je  važno ako je nasilnik žena. Zbog predrasuda koje postoje o nasilju nad muškarcima ( vidi članak Zlostavljani muškarci; nevidljive žrtve), u tim situacijama će gotovo sigurno muškarac žrtva nastradati.

Vodite evidenciju zlostavljanja, posebno ako je fizičko. Vodite dnevnik u kojima ćete opisivati vid nasilja, sa datumima, vremenom, svim mogućim detaljima kojih se setite. Ako ima svedoka nasilja, zabeležite njihova imena i kontakt. Ako je moguće obezbedite fotografije ili snimke, posebno fizičkih povreda. Čuvajte medicinsku dokumentaciju ako ste posetili lekara.

Važno: medicinsko osoblje retko prijavljuje nasilje nad muškarcima. Ako ste muškarac žrtva pobrinite se da se dokumentuju sve vaše povrede i insistirajte na tome.

Jednako važno: dokumentacija koju prikupljate mora da bude dobro obezbeđena. Ako je moguće, napravite više kopija, posebno ako dokumentaciju čuvate na mestima gde je nasilnik ne može lako naći. To može da bude kod prijatelja, na poslu ili u sefu u banci. Ako su podaci u digitalnoj formi otvorite privatni Dropbox ili sličan cloud za skladištenje podataka, sa šifrom koju nasilnik neće lako otkriti (ne ponavljajte iste šifre koje koristite za druge sajtove). Verovatno je dobra ideja da ovim arhivama pristupate samo sa računara van kuće. Većina nasilnika kontroliše računare i telefone žrtvava i zato je ova predostrožnost neophodna.

Ako ne možete u ovom trenutku da odete, napravite plan, finansijski, logistički, obezbedite podršku i posvetite se ostvarivanju plana.

Kada jednoga dana odete, veoma je važno da obezbedite podršku, kako  porodice, prijatelja,  tako i terapeuta ili grupa za podršku žrtvama. Vrlo verovatno će vam po napuštanju nasilnika biti neophodna profesionalna pomoć. Ukoliko ne možete da je priuštite potražite terapeute koji volonterski pružaju pomoć žrtvama nasilja, a čije kontakte možete dobiti od organizacija koje se bave pomaganjem  žrtvama nasilja.

 

Literatura:

za pisanje članka korišćen tekst objavljen na sajtu doctornerdlove.com