Emocionalno zlostavljanje i zanemarivanje dece

feb 21, 2020 | Roditelji i deca | 0 Komentara

Česta su poređenja odrastanja sedamdesetih i osamdesetih i dvehiljaditih, uz naglašavanje da se nekada nije toliko pričalo o potrebama dece, osećanjima, da su se deca tukla, pa im „eto, ništa ne fali“. Tadašnja deca su sadašnji roditelji. I mnogi imaju problema sa psihičkim zdravljem.

Sadašnji roditelji imaju dostupnije izvore o odgajanju dece, ali se suptilni načini toksičnog nezadovoljavanja  potreba dece i dalje provlače bez obzira na nova znanja. Znanje bez primene postaje besmisleno. Tako se ulazi u novi krug zanemarivanja novih generacija.

Emocionalno zlostavljanje se odbija u naizgled običnim porodicama, u porodicama koje poznajemo, posećujemo, nad decom koja vam dolaze u posetu i druže se s vašom decom. Možda i u vašoj porodici ima zanemarivanja i emocionalnog  zlostavljanja dece. Emocionalno zlostavljanje ostavlja modrice i ožiljke koji se ne vide. Na emocionalno zlostavljanje (sem na upadljive forme) se neće reagovati, jer je suptilno i teško prepoznatljivo.Često se i ne vidi kao problem. Posledice se kod deteta najčešće vide tek godinama kasnije, u adolescenciji ili odraslom dobu, kroz hroničnu anksioznost, depresivnost, nezadovoljstvo, ogorčenost, nisko postignuće, probleme u partnerskim odnosima, brizi o sebi, zloupotrebi alkohola ili droga, prekomernoj težini…Manifestacije su raznolike.

 

Šest najčešćih formi emocionalnog zlostavljanja dece su:

 

1. Odbacivanje

Odbacivanje obuhvata veliku grupu raznorodnih ponašanja kojima se (namerno ili nesvesno) šalje poruka da je dete NEŽELJENO, LOŠE, POGREŠNO. Obezvređivanje deteta ili zanemarivanje detetovih emocionalnih potreba su česte forme emocionalnog nasilja nad decom. Govorenje detetu da izađe ili da vam se skloni s očiju, nazivanje  pogrdnim imenima, pravljenje od deteta „žrtvenog jarca ili crne ovce“ porodice ili okrivljavanje za probleme u porodici ili probleme braće i sestara su česti oblici odbacivanja. Odbijanje razgovora sa detetom ili odbijanje da se dete drži kada je malo ili da se mazi, dodiruje, ljubi, grli u starijem uzrastu isto.

  • Konstantni kriticizam („Nikada se ne trudiš…Ništa ne radiš kako treba…Koliko puta treba da ti se kaže…U čemu je tvoj problem…Hoćeš li se jednom dozvati pameti…Brinem se za tvoju budućnost…“)
  • Stalno upoređivanje deteta sa vršnjacima na detetovu štetu
  • Govorenje detetu da je ružno
  • Vikanje na dete ili psovanje deteta
  • Nipodaštavanje i korišćenje etiketa kao „glupan“, „idiot“, „kreten“, „budala“, „kurva“, „nesposobnjaković“, „lenčuga“
  • Stalno ponižavanje deteta kroz šalu
  • Konstantno zadirkivanje deteta zbog fizičkog izgleda
  • Žaljenje što dete nije suprotnog pola
  • Odbijanje da se dete grli ili iskazuje ljubav na fizički način (“Suviše umorna/an, nervozan/na, nije mi do toga, smaraš, radi nešto sam, dosadan si, naporan…“)
  • Napuštanje deteta
  • Isključivanje deteta iz porodičnih aktivnosti
  • Tretiranje adolescenta kao deteta
  • Udaljavanje deteta iz porodice (slanje kod rodbine, u internate, kampove…)
  • Nedozvoljavanje detetu da donosi odluke koje su prikladne za njegov uzrast
  • Odbijanje da se provodi vreme sa detetom ili da se igra sa detetom

 

2. Ignorisanje deteta

Ignorisanje je forma odbacivanja, ali za razliku od odbacivanja nema (ni svesne ni nesvesne) namere. Ignorisanju su skloni odrasli kojima nisu zadovoljavane emocionalne potrebe kao deci i oni  su često potpuno neosetljivi na potrebe sopstvene dece. Dešava se da takvi roditelji ne mogu da se povežu sa detetom ili ne obezbeđuju adekvatnu negu i brigu deteta, uskraćuju ljubav ili čak uopšte ne primećuju detetovo prisustvo. Mnogo puta takvi roditelji su samo fizički prisutni. Neodgovaranje na detetove zahteve za povezivanjem ili nepostojanje interakcije sa detetom je isto psihičko i fizičko zlostavljanje deteta.

  • Neodgovaranje na detetova spontana socijalna ponašanja (osmeh, pružanje ručica, gugutanje, pitanja…)
  • Neobraćanje pažnje na značajne događaje u detetovom životu (rođendan, školske priredbe, Nova godina, sportska takmičenja…)
  • Nezanimanje za školu, vršnjake…
  • Odbijanje razgovora o aktivnostima u školi, interesovanjima deteta…
  • Planiranje aktivnosti ili odmora bez dece
  • Neobezbeđivanje adekvatne zdravstvene zaštite detetu
  • Neuključivanje deteta u dnevne aktivnosti
  • Nepružanje adekvatne zaštite detetu

 

3. Zastrašivanje deteta

Roditelji koji koriste pretnje, vikanje i fizičko kažnjavanje nanose ozbiljnu psihološku štetu deci. Izdvajanje deteta sa ciljem da se iskritikuje i kazni ili ismevanje za ispoljavanje emocija je zlostavljačko ponašanje. Pretnje deci grubim rečima, batinama, napuštanjem ili smrću je neprihvatljivo. Nasilje u porodici kome dete svedoči, koje čuje ili za koje iz drugih izvora saznaje  su isto jedno od najgorih oblika zlostavljanja deteta, iako mu dete ne mora biti direktno izloženo i ne mora biti i samo fizički žrtva tog nasilja.

  • Nepredvidivei i preterane reakcije na detetovo ponašanje
  • Oscilacija u ponašanju prema detetu (razjareni bes, pa preterano iskazivanje nežnosti)
  • Pretnja napuštanjem
  • Pretnja uništavanjem omiljene igračke, povređivanjem ljubimca ili oduzimanjem ljubimca
  • Primoravanje deteta da prisustvuje nasilju, kako fizičkom tako i verbalnom prema drugom članu porodice (drugi roditelj, braća, sestre, porodični ljubimac), sa ciljem da zna šta ga čeka ako se bude tako ponašalo
  • Neusaglašeni zahtevi prema detetu (kod jednog roditelja ili stavova oba roditelja)
  • Menjanje pravila igre (slanje duplih poruka: skloni mi se očiju, ne želim ikada više da znam za tebe, pa vikanje ili batinanje deteta ako napusti kuću bez pitanja i sl.)
  • Ismevanje deteta na javnom mestu
  • Pretnje otkrivanjem tajne ili nekih osramoćujućih činjenica u javnosti ili vršnjacima (piškenje u krevet, fizički nedostatak, kašnjenje u razvoju…)
  • Pretnja izbacivanjem tinejdžera iz kuće

 

4. Izolacija deteta

Roditelj koji koristi izolaciju kao vid zlostavljanja deteta može da ne uključuje dete u aktivnosti koje su adekvatne za uzrast, može da drži dete izolovano u sobi bez adekvatne stimulacije neophodne za razvoj deteta ili sprečavati tinejdžera da se druži i ima vanškolske aktivnosti. Zahtevanje da dete vreme isključivo provodi u svojoj sobi, uskraćivanje obroka sa porodicom, ili odvajanje od ostatka porodice i vršnjaka može biti destruktivno po dete.

  • Ostavljanje deteta bez nadzora dug period bez obzira da li je reč o malom detetu ili tinejdžeru
  • Odvajanje deteta od porodice
  • Zabranjivanje detetu da ima prijatelje
  • Zabrana kontakata sa drugom decom
  • Insistiranje na preteranom učenju i rezultatima
  • Zabrana učestvovanja u aktivnostima van kuće
  • Izolacija od vršnjaka ili socijalnih grupa
  • Obezbeđivanje da dete izgleda i ponaša se drugačije od vršnjaka (odeća, frizura, igračke, a pritom razlozi nisu finansijske prirode)

 

5. Ohrabrivanje deteta na socijalno neprihvatljiva ponašanja

Neki roditelji mogu dozvoljavati detetu da koristi drogu i alkohol, bude svedok okrutnim ponašanjima prema ljudima i životinjama, da gleda neprimerene seksualne sadržaje, da bude svedok ili vinovnik u kriminalnim aktivnostima (krađe, napadi, prostitucija, kocka). Ohrabrivanje maloletnog deteta da učestvuje u aktivnostima koje su nelegalne ili potencijalno opasne je zlostavljanje deteta.

  • Nagrađivanje deteta za nasilničko ponašanje
  • Učenje deteta rasnoj ili etničkoj netrpeljivosti
  • Ohrabrivanje nasilničkog ponašanja u sportskim aktivnostima
  • Ohrabrivanje neprimerenih seksualnih aktivnosti kod deteta
  • Nagrađivanje deteta za laganje i krađu
  • Nagrađivanje deteta za korišćenje droga ili seksualne aktivnosti
  • Snabdevanje deteta drogom, alkoholom ili drugim ilegalnim supstancama
  • Odobravanje kriminalnih radnji

 

6. Iskorišćavanje deteta

Iskorišćavanje deteta je manipulisanje detetovim ponašanjem čiji je cilj zadovoljavanje potreba roditelja. Primer, ponavljano insistiranje da osmogodišnje dete priprema večeru za celu porodicu je neprimereno ponašanje. Davanje detetu zaduženje koja prevazila njegov uzrast ili korišćenje deteta kao izvora zarade je zlostavljačko ponašanje.

  • Očekivanje da bebe i mala deca ne plaču
  • Bes kada dete kasni za svojim uzrastom
  • Očekivanje da dete brine o roditelju
  • Očekivanje da dete brine o braći ili sestrama
  • Okrivljavanje deteta za loše ponašanje braće ili sestara
  • Zaduženja neprimerena uzrastu deteta
  • Očekivanje da dete finansijski pomaže porodicu
  • Seksualno iskorišćavanje dece

Povezani članci

Da li je vašem detetu potrebna terapija?

Da li je vašem detetu potrebna terapija?

Priredile: Dragica Nenadić, specijalni pedagog i Katarina Višić, psihoterapeut  Roditelji se često pitaju da li je detetu potrebna terapija ili savetovanje. Ako u nekom od sledećih pokazatelja prepoznate svoje dete trebalo bi da se posavetujete sa stručnjakom za...

Sindrom dobrog deteta: podređivanje i samožrtvovanje

Sindrom dobrog deteta: podređivanje i samožrtvovanje

Oni rade svoj domaći na vreme, rukopis im je uredan, a soba pospremljena; često su malo stidljivi, pomažu roditeljima, brinu o braći i sestrama; koče kada voze bicikl na nizbrdici i pomažu komšijama. To su dobra deca. Dobra deca nemaju probleme koji su odmah uočljivi....

Regulacija emocija kod dece

Regulacija emocija kod dece

Pričajte o osećanjima   Opišite kako u telu osećate tugu, sreću, bes, strah, stid…. Naučite vaše dete i da prepozna, ali i da imenuje emocije. Nažalost, u našoj kulturi se o emocijama malo priča. Većina ljudi sva emotivna stanja opisuje kao “Osećam se loše”, a “loše”...

0 %s Comments

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *