Empatija

posted in: Život | 0

 

Plaža, negde u Crnoj Gori.

Vikend, oko 19 sati. Više ljudi nego uobičajeno.

Dvojica muškaraca sa devojčicom dolaze kasno. Vidi se da nisu turisti. Bez suncobrana, torbi, frižidera, kesa sa hranom i vodom. U rukama samo dva peškira i torbice.

Mlađi je nizak. Izrazito naglašen torzo, vidi se da je proveo sate i sate u teretani.

Sve je na njima po poslednjim trendovima. Tetovaže. Brendovi vrišteći. Armani leži u pesku.

Telefon je sve vreme u ruci, razgovori traju i traju. Povremeno pričaju međusobno.

Mlađi podseća na policajca višeg ranga, nekog inspektora.

Devojčica se dvoumi između sladoleda i krofnica. Ipak će krofnice. Čeka se prodavac da ponovo prođe kraj njih.

Pauza je duga, obično prolazi na svakih pet minuta. Čini se da je završio za danas.

Nailazi prodavac kukuruza. Ima oko pedesetak godina. Visok, mršav, spržen od sunca.

Mlađi čovek ga zaustavlja i traži dva. Razgovor teče ovako:

T(urista): Jel radiš za sebe?

P(rodavac): Ne, gospodine, radim za procenat.

T: Pa kako radiš? (Bez obzira što ne persira, glas i držanje su mu puni empatije i saosećanja.)

P: Radim od 9 do 7 uveče, vikendom ostajemo i duže.

T: Jesi li sam ovde?

P: Ne, gospodine, u ovom delu plaže smo ja i još jedan kolega.

T: Pa koliko možeš da zaradiš?

P: Ovako, ako prodam 100 komada, meni ide 30 evra.

T: A koliko prodaš?

P: Danas sam prodao 100, kolega oko 70. Radnim danima bude slabije, između 60 i 70.

T: Odakle si?

P: Ja sam iz …

U tom trenutku mlađi čovek vadi sitninu iz torbice i pokušava da stavi u ruku prodavcu. Čini se da ima oko 7-8 evra.

T: Da te častim.

P: Nemojte, gospodine. Taman posla. (Vidi se da mu je jako neprijatno. Odmiče se unazad i brani koliko mu frižider u rukama dozvoljava.)

T: Onda samo da mi daš kukuruz za te pare i da ga bacim…Uzmi. Zaslužio si.

P: Hvala, gospodine. (Sklanja novac u poseban džep.)

Posle par minuta prolazi i prodavac krofnica. Kupuju i krofnice. Ne jedu ih. Ostavljaju ih pored Armanija, na pesku.

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Empatija je najsofisticiranija veština u komunikaciji.

Empatija je sposobnost da se svet sagledava očima druge osobe, da se razume njen način razmišljanja i da se osete emocije koje ima u toj situaciji. Empatija nije zamišljanje kako bi se MI osećali da se u toj situaciji nalazimo.

Empatija vodi u compassion-sapatnja. Sapatnja je preduzimanje konkretnih akcija da se pomogne drugome.

Empatija se uči kroz aktivno slušanje i vizualizaciju. Vizualizacija omogućava da zamislimo i bar u mašti doživimo situacije sa kojima nemamo nikakvo lično iskustvo, a u kojima osoba sa kojom empatišemo doživljava emocionalnu patnju.

Aktivno slušanje je bazična veština u komunikaciji. Aktivno slušanje je uvek  svesna i usmerena radnja. Velika je razlika između „Čujem sve što kažeš, samo pričaj“ i „Slušam te“. Aktivno slušanje ima svoje neverbalne i verbalne znake.

Neverbalni znaci aktivnog slušanja su:

  1. Osmeh
  2. Klimanje glavom
  3. Kontakt očima
  4. Orijentacija ka sagovorniku
  5. Mirroring (automatsko preslikavanje facijalne ekspresije sagovornika: ako se sagovornik nasmeši, uzvratite osmehom)
  6. Bez distrakcije (fokusirana pažnja: bez telefona, skretanja pogleda, gledanja u stranu)

Neverbalni znaci aktivnog slušanja se lako se uče!!!

 

Verbalni znaci aktivnog slušanja se teže uče od neverbalnih:

  1. Ohrabrivanje: Da, da, Mmm, Razumem (Sa merom, previše ohrabrivanja iritira).
  2. Upamćivanje bitnih detalja (zapišite ako ne pamtite)
  3. Postavljanje pitanja (pokazuje interesovanje za drugu osobu)
  4. Refleksija (ponavljanje sagovornikovih reči ili parafraziranje) isto sa ciljem pokazivanja interesovanja za drugu osobu.
  5. Pojašnjavanje (otvorena pitanja: Da li te dobro razumem…Da li to znači da…)
  6. Rezime (ponavljanje iznetog sadržaja svojim rečima, uz pozivanje sagovornika da koriguje ono što nismo dobro razumeli)

 

Empatija je jedno od glavnih oružja terapeuta. Zahvaljujući empatiji stvara se jaka veza između terapeuta i klijenta: terapijski savez. Klijent na terapiji zna da se nalazi na mestu i sa osobom koja ga u potpunosti razume.

Empatija omogućava terapeutu da razume različita emocionalna stanja u kojima se klijent nalazi u najrazličitijim životnim iskustvima. Terapeut ne mora da bude ni roditelj, ni razveden, ni ostavljen da bi razumeo patnju roditelja ili ostavljenog partnera. Jednostvno se stavi u cipele svog klijenta i dugo sa njim hoda u njima.