Kako izbeći pritisak-distanca obrazac u vezi ili braku

posted in: Ljubav i seks | 0

 

Dragana: „Zašto to radiš?“

Dragan: „Šta radim?“

Dragana: „Uopšte me ne primećuješ. I to traje već danima. A i nije prvi put. Ne mogu ovo više da trpim. Dosta mi je. Možda treba da nađem nekog drugog.“

Dragan: „Nije istina da te ne primećujem.“

Dragana: „Treba da razgovaramo o ovome. Upravo to radiš. Ignorišeš me već danima. Nije te briga za mene. Uopšte ne pričamo.“

Dragan: „Ne vidim u čemu je problem. Preteruješ.“

Dragana: „Nije istina! Šta se dešava?“

Dragan: „Ne želim više da pričam o ovome. Moram da izađem.“

 

Dragana vrši pritisak. Dragan beži.

 

Uobičajeni scenario je nalik ovome: žena je veoma uznemirena zbog nedostatka komunikacije u braku ili vezi i želi da joj se on više otvori. Želi da je ranjiviji i da se poveže sa njom kako bi mogli da rade na poboljšanju odnosa. Njegov odgovor je “Ne razumem  (ne znam) o čemu pričaš.”

Ona zahteva, on se udaljava. Njena frustracija postaje vidljiva i počinje da ga kritikuje, a on uzvraća branjenjem. Ona se ljuti i uzvraća prezirom. On podiže zid oko sebe.

Ona ne razume zašto on ne želi da uvidi svoje greške i koliko je tvrdoglav. On ne može da veruje koliko je ona nefer i zašto joj stalno nešto smeta.

U svom tridesetogodišnjem praćenju 1,400 razvedenih, E. Mejvis Heterington zaključila je da najveći rizik od razvoda imaju parovi koji su zaglavljeni u ovoj dinamici odnosa, pritisak-distanca, a koji se odvija po opisanom scenariju. Problemi oko kojih počinje da se manifestuje ovaj obrazac su uobičajeni problemi svih parova na svetu: novac, deca i vaspitanje dece, odnosi sa roditeljima, kućni poslovi i zajedničko vreme.

 

Pritisak-distanca obrazac

Terapeut Harijet Lerner ovako sumira obrazac:

  1. Partner koji pritiska obično reaguje na problem u vezi tako što pritiska ovog drugog da se odmah nađe rešenje. Traži razgovor, objašnjenje, zajedničko rešavanje problema i emotivno otvaranje. On insistira na hitnosti i oseća neizdrž ako se odmah ne počne sa rešavanjem problema. Jako se uznemirava zbog distance za koju je odgovoran drugi partner i shvata je lično (Ne voliš me! Nije ti stalo! Da me zaista voliš, ti bi …).

Kritikuje svog partnera jer je emocionalno nedostupan i pasivan. Smatra da je u pravu i koristi to da bi do krajnjih granica isterivao pravdu. Ima doživljaj da su njegovi ciljevi i vrednosti bolji nego partnerovi. Zato se često postavlja superiorno u odnosu na partnera. Ako ne uspe da se poveže posle više pokušaja pritiskanja na akciju, počinje da se duri i udaljava i na taj način kažnjava partnera.

Smatraju ih preterano zahtevnim, teškim i džangrizavim.

  1. Partner koji beži ima tendenciju da reaguje na problem u vezi tako što se udaljava. Želi i fizičku i emocionalnu distancu. Treba mu da bude ostavljen na miru. Ima problem sa ranjivošću, deljenjem i pokazivanjem osećanja. Plaši se sopstvenih emocija i trudi se da ih anestezira (preokupiranost poslom, alkohol, droge, prejedanje,preterano druženje, igrice, kocka…) ili pravi distrakcije od svojih uzmemirujućih misli kroz socijalno prihvatljivija ponašanja (hobi, mašta).

Sebe vide kao zatvorene osobe. Često se osećaju prazno, hronično nezadovoljno, hronično depresivno ili anksiozno. Najlakše im je prići onda kada se ne osećaju pritisnutim ili progonjenim.

Smatraju ih nedostupnim, hladnim, bezosećajnim, a često im dodaju i etikete sebičan i samoživ. Deluju odsutno i pasivno.

 

U vezi je  moguće i smenjivanje uloga kod partnera, od problema  do problema.

Brak počne da se raspada kada partneri zacementiraju svoje uloge i ne žele da ih promene, čak ni po cenu razlaza. Vremenom oboje imaju doživljaj da nisu dovoljno cenjeni i počinju da osećaju prezir prema drugoj strani.

Oba pola se mogu naći u svakoj od uloga.

 

Šta preduzeti?

Zbog čega je važno prepoznavanje obrasca?

Jednostavno, može da spase pojedinca od života provedenog u lošim vezama.

Omogućava uvid u razmišljanja, osećanja i ponašanja koja  uzrokuju propadanje veze. Na vama je da izaberete šta ćete da uradite sa ovim znanjima.

 Onaj koji vrši pritisak je onaj kog više pogađa odsustvo bliskosti u vezi i više je motivisan na promenu.

Iz ovog razloga, njemu je lakše da reši problem tako što će otkriti načine pomoću kojih će prestati da agresivno pritiska – i da se ponovo poveže sa distanciranim partnerom. Onaj koji je distanciran može da bude veoma nesrećan zbog toga kako se stvari odvijaju u vezi, ali će i dalje radije da održava “status quo” u odnosu, nego da se okrene ka partneru koji je u ulozi onoga ko vrši pritisak i otvori se.

Godine vršenja pritiska umeju da ostave veliki uticaj na kapacitet distanciranog partnera da ponovo ima poverenja.

To zahteva istrajnost, hrabrost, opraštanje i prihvatanje i sebe i druge strane bezuslovno.

Mnogi partneri, iscrpljeni dugogodišnjim pritiscima i doživljajem zanemarenosti, iznenadno napuštaju vezu ili brak. Kada onaj koji se distancira shvati da partner zaista može da ode, može odjednom da se uplaši i uđe u ulogu onoga koji vrši pritisak. Međutim, često može biti kasno.

Distancirani partner mora biti svestan šta je to što izbegava i zbog čega izbegava. Jedan partner najverovatnije vrši pritisak jer se plaši da će biti ostavljen, a distancirani se udaljava jer ne želi da se oseća kontrolisano i zarobljeno.

Najgori  doživljaj  za onoga ko vrši pritisak je odbacivanje. Kada se uvere da ne postoji odbacivanje i da su zaista autentično voljeni, oni se konačno umire. Ovo je poznato kao paradoks zavisnosti.

 

Da li oba partnera  istovremeno moraju da promene svoj obrazac funkcionisanja u vezi? Ne. I očekivanje da tako mora biti samo će uticati negativno na njihovu spremnost da počnu da se menjaju.

Pokretač promene mora biti želja da se bude bolji partner, a ne da bi se dobilo neko privremeno, instant rešenje ili reciprocitet. Ali kada bar jedan partner reši da promeni pristup i i bude istrajan u tome, i njihov odnos će se promeniti.

 

 

Literatura: How to Avoid Pursuer-Distancer Pattern in Your Relationship. Steve Horsmon