Kako izgleda depresija?

posted in: Život | 0

Vinston Čerčil je imao crnog psa
Sa svojim imenom
Pas ga je uvek u stopu pratio
Stalno rastuživao
Nikada ga nije napuštao
I svugde umesto njega zavirivao.

 Reg Mombassa: Black dog

(prevod Sanja Pavošević Alisa)

 

 

U engleskom jeziku se za depresiju koristi sjajna metafora: crni pas. Vinston Čerčil je često pominjao svog crnog psa, svog vernog pratioca kroz život. O tome govori i deo ove pesme.

Svog crnog psa, vernog pratioca kroz život, imalo je i ima u ovom trenutku na milione ljudi širom sveta. Predviđa se da će depresija u skoroj budućnosti imati u svojim kandžama čak 20% svetske populacije.

Depresivno raspoloženje prerasta u bolest:

  • Kada je poremećaj raspoloženja ozbiljan u smislu sniženog raspoloženja
  • Kada traje duže od dve nedelje i
  • Kada utiče na normalno, svakodnevno  funkcionisanje

 

Znaci i simptomi depresije su:

  • Poremećaj slike o sebi (osećanje lične bezvrednosti, neadekvatnosti)poremećaj slike o sebi

J. je studentkinja. Prvu godinu je dala u roku, sa jako visokim ocenama. Želela je da se prebaci na smer na fakultetu za koji je pretpostavljala da će joj biti zanimljiviji, ali je njena molba na fakultetu odbijena.

Tada počinje njena borba sa depresijom, koja je sa prekidima trajala nekoliko godina.

Odbijanje molbe je doživela kao veliki neuspeh i tada nastaje prva depresivna epizoda. Kako je bila depresivna, nije imala energije da ide na predavanja i prati nastavu i izgubila je pravo na upis godine. Tek što se oporavila od prve epizode nastaje druga epizoda povodom novog neuspeha: neupisivanja godine. Kada se oporavila od te depresivne epizode ima problem vezan za učenje dosadnog i za nju teškog gradiva. Odlagala je spremanje ispita i učila vrlo neefikasno: rezultat je bio veliki zaostatak za generacijom. To je bio novi povod za novu depresivnu epizodu.

Za tih par godina, J. je od ”vesele i pozitivne devojke postala najveći gubitnik”. Imala je doživljaj sebe kao najbezvrednijeg ljudskog bića koje postoji. Sebe je gledala jedino kroz neuspeh na fakultetu, obezvređujući sve pozitivne stvari vezane za sebe i svoja postignuća u drugim oblastima svog života.

 

  • Promenu u režimu spavanja (nesanica, prekidi u spavanju, dugo spavanje)poremećaj spavanja

J. je imala velike probleme sa ritmom spavanje-budnost. U prvoj depresivnoj epizodi je spavala isprekidano, sa čestim buđenjima i budila se jako rano, oko 5 ujutru. Tokom dana je bila umorna i slomljena, ali nije uspevala da nadoknadi san ni dnevnim odmorom, obično bi samo ležala i razmišljala. U drugoj depresivnoj epizodi je spavala od 12 do 14 sati dnevno, nije uspevala da se natera da ustane. Kada se konačno probudi, isto je bila umorna, pospana i dezorjentisana: “Kao da nisam uopšte ni spavala”.

 

 

 

  • Promene u apetitu i telesnoj težini, kako u smislu smanjenja, tako i u smislu povećanjahrana

J. se u svim depresivnim epizodama prejedala i značajno dobijala na težini, od 10 do 15 kilograma. “Jela sam samo slatkiše, kutije i kutije keksa, čokolade…Što sam više jela, bila sam gladnija. Smučila sam se sama sebi.”

 

 

  • Teškoće da se kontolišu emocije. Sklonost ka pesimizmu, besu, krivici, razdražljivosti, anksioznosti, samosažaljenjuosećanja u depresiji

J. nije mogla da kontroliše bes na sebe: “Samo želim da taj glas u glavi prestane da ponavlja i ponavlja, iznova i iznova”. Krivila je sebe za neuspeh i za to što nanosi bol porodici. Imala je utisak da se njeni roditelji bave njenim neuspehom sve vreme, da su jako razočarani u nju, ali da je štede i da ne govore o tome da je ne bi povredili. Bila je jako anksiozna kada se pomene fakultet i izbegavala je svaku priču o tome. Plašila se da će je ljudi pitati o tome i izbegavala je da se i sa bilo kim vidi ili čuje. Svaki slučajni susret u kome se povede pitanje njenog studiranja joj je predstavljao noćnu moru. Bila je vrlo neprijatna u tim razgovorima, razdražljiva, imala je utisak da ljudi žele da je uvrede ili ponize.

  • Promene u intenzitetu depresivnog reagovanja tokom dana (kod bioloških depresija je intenzivnije depresivno raspoloženje ujutru, kod reaktivnih uveče). Ovo ne mora da bude pravilo i odstupanja su česta.

J. je bilo najteže ujutru. “Kada otvorim oči, samo pomislim na još jedan dan očaja, praznine,tuge i besmisla i poželim da se više nikada ne probudim”. Prva dva sata su bila najteža, dugo joj je trebalo da se natera da napravi kafu, da se umije, obuče i doručkuje. Za svaku od tih jednostavnih radnji morala je da uloži veliki mentalni i fizički napor. Popodneva i večeri su joj bili značajno lakši. Odlazila je na spavanje sa strepnjom kako će preživeti naredno jutro.

Neki depresivni klijenti imaju teža depresivna raspoloženja uveče. N., isto mladi student, je bio najdepresivniji uveče, kada vidi da je prošao još jedan dan u “traćenju vremena”. N. je isto imao veliki zastoj na fakultetu i dve godine nije uspevao da spremi poslednja dva ispita. Svako jutro se zaricao  “Danas počinjem da učim čim ustanem”, ali je obično vreme provodio u ispijanju kafa, igranju igrica i surfovanju po internetu. Uveče ga preplavi osećanje krivice i bes na sebe: “Proklinjem sebe što sam takvo neodgovorno g…., ali sutra ponovim isto”.

  • Prestanak uživanja u stvarima koje su do tada pričinjavale zadovoljstvo. Ovo je važan dijagnostički kriterijum. Ne postoji uživanje ni u stvarima koje se dešavaju sada, niti radovanje nekim budućim događajima. To stanje se naziva anhedonija i takve depresije se nazivaju anhedoničnim depresijama.

J. više ni u čemu nije uživala. Nije izlazila, nije gledala televiziju, slabo je koristila internet i uopšte uključivala računar. Uspevala je da čita: ”Pročitala sam više knjiga nego ikada u svom životu. Čitala sam da ne razmišljam, čisto da radim nešto”.

  • Povećana osetljivost na bol: smanjuje se sposobnost tolerancije bola. Česti su somatski bolovi (glavobolje, bolovi u vratu, mišićima, leđima, trbuhu i želucu). Bolovi su niskog intenziteta, ali uporni i prisutni tokom većeg dela dana. Svojom konstantnošću pojačavaju doživljaj depresije.

Gospođa M. ima 54 godine.. Pre nekoliko godina muž gospođe M. ostaje bez posla i radi samo povremeno. Novonastala situacija je teško pala gospođi M.: porodica  se izdržava samo od njene plate. Postaje razdražljiva, često inicira konflikte sa mužem i decom. U kući vlada stalna napetost. Gospođu M. skoro sve iritira: i radost i raspoloženost njenih ćerki i njihovo neraspoloženje i potištenost. Njena depresija utiče na celu porodicu. Ceo porodični sistem se razboleo. Kada se vrati s posla odmah legne i leži u mraku sve dok ne dođe vreme za spavanje. Stalno se žali na različite telesne tegobe: mesecima je bolela glava, pa vrat. Nekoliko meseci je imala vrtoglavice, pa potom bolove u želucu. Mesec dana je povraćala bar jednom dnevno i osećala mučninu sve vreme. Ni za jednu od ovih tegoba nije nađen fizički uzrok.

  • Poremećaj seksualnog nagona: smanjen je ili u potpunosti izostaje seksualna želja.seksualna želja

Gospodin L. je bio suvlasnik jedne firme. Kada je nezakonito poslovanje firme otkriveno, krivica je svaljena na gospodina L. i počeo je dug i iscrpljujuć sudski proces.Gospodin L. je osuđen i proveo u zatvoru izvesno vreme. Po izlasku iz zatvora gospodin L. nastavlja sa, naizgled, normalnim životom: vraća se na posao, u kući obavlja uobičajene poslove, druži se. Ipak, sve je to na mnogo nižem nivou nego ranije. Gospodin L. je stalno umoran, tera se da uradi bilo šta i sve što radi mu je naporno i teško. Najveći problem mu, ipak, predstavlja potpuni nedostatak seksualne želje. Gospodin L. izbegava seks sa suprugom već dve godine. Supruga gospodina L. zna da je to posledica depresije, ali je jako povređena kada vidi da on odbija svaki njen pokušaj da mu se približi. Njena povređenost i durenje su okidač za snažno osećanje krivice kod gospodina L. i još veću uverenost u ličnu neadekvatnost: “Podbacio sam i kao muškarac!”.

  • Slabi koncentracija i sposobnost upamćivanja: ljudi imaju teškoća da pročitaju i novine, zapamte šta su pročitali ili zapamte detalje razgovora. Stariji pacijenti imaju utisak da su dementni, mlađi da se “nešto čudno dešava sa njihovom glavom”.
  • Smanjena je motivacija za bilo kakvu aktivnost: ne vidi se smisao u bavljenju bilo kojom aktivnošću i ništa se ne čini vrednim napora
  • Smanjena energijasmanjena energija

Ako se prepoznajete u ovim simptomima, znajte da je vreme da potražite pomoć. Ako se dan kada ste ustali na levu nogu pretvorio u nedelje, vreme je da upoznate svog crnog psa i pomognete sebi.

Niste sami. U ovom trenutku milioni ljudi na svetu osećaju iste ili slične simptome, a milioni su preboleli jednu ili više depresivnih epizoda. Depresija je poremećaj koji se leči i koji se može sprečiti.

 

Literatura:

www.blackdoginstitute.org.au