Kako izgleda depresivno dete ili adolescent?

posted in: Roditelji i deca | 0

Depresija je psihološki poremećaj povezan sa gubitkom ili neuspehom.

Gubitak i neuspeh su krajnje subjektivne kategorije. Deca ne postaju depresivna samo kada izgube člana porodice ili ne pobede na velikom takmičenju. Povod za depresiju može biti sve što dete smatra da mora da ima, a nema, i užasava se oko toga što to nema (prijateljstvo sa nekim drugom, simpatija neke devojčice, ocena, pažnja roditelja…)

Sve do šezdesetih godina prošlog veka smatralo se da su deca i adolescenti imuni na depresiju, jer je „detinjstvo srećan i bezbrižan period i ne postoji razlog za depresivna reagovanja”.

Danas je depresija najrasprostranjeniji mentalni poremećaj među decom i adolescentima. Čak 10 do 15% ove populacije ima neki od simptoma i znakova depresije.

 

Deca i adolescenti koji pate od depresije imaju niz simptoma:

  1. tuga ili depresivno raspoloženje, koje se kod dece i adolescenata često ispoljavaju kao razdražljivost. Roditelji tinejdžera često primećuju tugu koju smenjuje razdražljivost i pogrešno je pripisuju ćudljivosti kojoj su tinejdžeri skloni.
  2. iskrivljeni načini razmišljanja (pesimizam, generalizacije: izvlačenje uopštenih zaključaka iz jednog događaja, predviđanje negativnih ishoda)
  3. smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su do tada pričinjavale zadovoljstvo (bezvoljnost i izbegavanje socijalnih kontakata)
  4. poremećaj pažnje (teškoća da se skoncentrišu na zadatke)
  5. teškoće u donošenju odluka
  6. poremećaj ishrane koji mogu dovesti do značajnog povećanja ili smanjenja telesne mase
  7. poremećaji sna (nesanica ili dugo spavanje)
  8. somatski simptomi (glavobolje, bolovi u trbuhu, grčevi u mišićima, umor, opšta slabost)
  9. problemi u ponašanju (agresivno ponašanje, ispadi besa, uznemirenost, plačljivost, letargija, zloupotreba psihoaktivnih supstanci)
  10. osećaj lične neadekvatnosti, bezvrednosti, beznadežnosti, nemoći i krivice
  11. razmišljanje o suicidu, preokupacija smrću i/ili pokušaji samoubistva

(American Psychiatric Association, 2000.)

 

Ključno u kliničkoj slici depresije je smanjenje interesovanja za uobičajene aktivnosti. Dete ne uživa u stvarima u kojima je ranije uživalo. To je ne samo uobičajeno prvi znak depresivnog poremećaja, već se održava kroz ceo klinički tok bolesti. Uobičajeni pridruženi problemi su lošiji školski uspeh, neredovno pohađanje nastave i napuštanje škole, i najčešće su posledica depresije, a retko i okidač za depresiju kod mladih.