Ko sam ja? Kako bi odgovorili na ovo pitanje?

posted in: Život | 0

 

Obično se, po prvi put, trudimo i mučimo da pronađemo sebe kao tinejdžeri i vrlo mladi adolescenti. Sećate se svoje srednje škole i fakulteta, dugih razgovora sa prijateljima, čitanja, istraživanja, eksperimentisanja u svakom smislu. To je normalna i neophodna razvojna faza u životu svake mlade osobe. Obično se na ova pitanja ponovo vratimo u srednjim godinama, oko četrdesete, kada smo već oformili porodicu, napravili neki značajan pomak u karijeri i kada se postavi pitanje: “Šta sada? Kuda dalje? Da li ovo želim od života? Da li moj život ima smisla?”. Zato se i priča o krizi srednjih godina.

Razumevanje i poznavanje sebe je neophodno da bi sebe prihvatili kao kompleksna, pogrešiva ljudska bića. Prihvatanje sebe je neophodno da bi sebe voleli, bili srećniji i dali smisao našim životima. Bez toga, osećamo se izgubljeno.

 

Zašto više ne znamo ko smo? Kako se gubi identitet?

  1. Prvi razlog je to što stavljamo sve druge osobe u našim životima ispred nas samih. Kada smo fokusirani na druge i zanemarujemo sebe, propuštamo priliku da prepoznamo i vrednujemo i sebe i svoje potrebe. Rezultat je minimiziranje svega što je vezano za nas same.
  2. Drugo, nismo u kontaktu sa našim mislima i osećanjima. Ljudi ne samo da nisu u kontaktu sa samim sobom nesvesno, već i na sve moguće načine svesno anesteziraju sebe alkoholom, hranom, tehnologijom i propuštaju sve važne informacije o sebi koje daju odgovor na pitanje: Ko sam ja? Zašto se ovako osećam? Koliko često posegnete za telefonom, hranom, alkoholom ili lekovima kada osetite i najmanju neprijatnost? Sve nas ovo odvraća od prirodne radoznalosti da se zapitamo kako se zaista osećamo i zašto se tako osećamo.
  3. Treće, nalazimo se na životnim prekretnicama ili se u našim životima, u nekim životnim ulogama, dešavaju velike promene. Razvod, odlazak u penziju, otkaz na poslu, smrt voljenih osoba i drugi traumatični događaji mogu uticati na to da izgubimo svest o tome ko smo zapravo, pogotovo u ulogama koje su pogođene velikim promenama. Velike (i male) promene su sastavni deo života, ali i vremenski džepovi u kojima se najlakše izgubimo.
  4. Četvrto, osećamo se posramljeno i manje vredno i kao posledica toga skrivamo delove sebe.Govorili su nam da smo loši, čudni, ružni, glupi ili manje vredni. Kritikovali su nas ili nam se podsmevali. Možda ste kao dete voleli šah, ali su vam govorili da je to za gubitnike. I zato ste odustali. Ili ste možda bili posramljeni zbog svoje seksualne orijentacije i pokušavali to da negirate i potisnete. Govorili su nam da moramo da se uklopimo. I tako smo pokušavali da budemo nešto što zapravo nismo. Posle mnogo godine pretvaranja jednostavno smo izgubili ideju ko smo zaista i šta zaista želimo.

 

Ova pitanja mogu da vam pomognu da otkrijete sebe. O nekima ćete sigurno dugo razmišljati. Iznenadiće vas koliko će vam teško biti da na neka od pitanja odgovorite, iako se čine vrlo jednostavna i podsećaju na leksikone od pre tridesetak godina.

 

  1. Koje su moje snage? (Uvek nam je lakše da odgovorimo na pitanje o slabostima i manama. Snage su naše vrline i prednosti.)
  2. Koji su moji kratkoročni ciljevi? A koji dugoročni? (Da li uopšte pravite planove i postavljate ciljeve? Ako ne znate kako čitajte u članku Ciljevi
  3. Na koga iz mog okruženja mogu da računam najviše? Koja je moja grupa podrške?
  4. Čega se stidim?
  5. Kako volim da se zabavljam? (Teško pitanje za veliki broj ljudi. Čuveni Jung je predlagao onima koji više ne znaju kako da se zanavljaju da rade isto ono u čemu su uživali kada su imali 10 godina. Naše zabavne stvari se ne menjaju mnogo tokom vremena.)
  6. Šta je to što nikada nisam radio/la, a želeo/la bih da probam? (Šta bi mogli da radite po prvi put?)
  7. Oko čega brinem? (Napišite svoje najveće brige.)
  8. Koje su moje vrednosti? U šta verujem? (Pročitajte o vrednostima više u sledećem članku Ciljevi. Tako će vam biti jasnije šta su vrednosti i zašto je bitno da ih prepoznamo i ponašamo se u skladu sa njima.)
  9. Kada bih imao/la jednu želju, to bi bilo…… …………………………………………..
  10. Koje je moje sigurno mesto?
  11. Šta ili ko može da me uteši?
  12. Kada se ne bih plašio/la, ja bih ………………………………………………………………………………………………
  13. Uspeh na koji sam najviše ponosan/na je ………………………………………………………………………………………………
  14. Koji je moj najveći neuspeh?
  15. Da li sam noćna ptica ili ranoranilac? Kako da reorganizujem svoj život da bude više u skladu sa mojom prirodom?
  16. Šta mi se ne sviđa u vezi mog posla?
  17. Šta mi moj kritikujući glas u glavi stalno govori?
  18. Kako pokazujem saosećanje i brigu prema samom/oj sebi?
  19. Da li sam introvert ili ekstrovert? Da li se punim energijom kada sam među ljudima ili kada se osamim?
  20. Šta je moja strast?
  21. Koja je moja najsrećnija uspomena?
  22. Šta mi govore moji snovi?
  23. Koja je moja omiljena knjiga? Film? Grupa ili pevač? Hrana? Boja? Životinja?
  24. Za šta sam zahvalan/a?
  25. Kada sam neraspoložen/na volim da ………………………………………………………………………………………….
  26. Znam da sam uznemirem/a (pod stresom) kada ………………………………………………………………………………

Na pitanja odgovarajte polako. Jedno do dva dnevno. Odgovore napišite. Možda će vam čak i taj tempo biti suviše brz. Nekome će više odgovarati da promišlja i rešava jedno pitanje nedeljno. Upoznavanje sebe je proces. Zahteva razmišljanje, razgovor sa samim sobom i drugima, pisanje i delanje.

blogs.psychcentral.com, Sharon Martin