Lične granice

posted in: Život | 0

 

Lične granice su vodiči, pravila ili ograničenja koje osoba kreira da reguliše kako ponašanja drugih ljudi prema sebi, tako i svoje odgovore na kršenja ovih kreiranih pravila. Lične granice se kreiraju na osnovu zaključaka, verovanja, stavova, prošlih iskustava i svakodnevnog učenja u interakcijama sa drugim ljudima.

Lične granice pomažu izgradnji identiteta (ko sam ja) i čine ga stabilnim, ne dozvoljavajući destruktivni upliv mišljenja, stavova, želja i potreba drugih.

Lične granice su dvosmerne i utiču i na dolazne i na odlazne interakcije. Iz tog razloga lične granice često imaju funkciju zaštite (sebe od drugih i drugih od nas).

Primeri oštećenih granica:

  • Deljenje bez selekcije informacija/preterano poveravanje već pri prvom susretu
  • Ne veruje se nikome/veruje se svakome
  • Neprimećivanje kada neko drugi ima problem sa granicama ili ugrožava naše lične granice
  • Preokupiranost drugim ljudima i njihovim životima
  • Impulsivno seksualno ponašanje/pristajanje na seks zbog partnera, ne zbog sebe
  • Ponašanja koja se protive sopstvenim vrednostima ili pravima, a radi udovoljavanja drugima
  • Zaljubljivanje u nedostupne partnere ili već pri prvom susretu
  • Prihvatanje hrane, poklona, dodira, seksa koji se ne želi
  • Dodirivanje drugih bez traženja dozvole
  • Iskorišćavanje drugih
  • Preterano davanje drugima, po cenu zdravlja i sopstvenih interesa
  • Davanje dozvole drugima da nas definišu i upravljaju našim životom
  • Verovanje da drugi mogu da čitaju misli i da intuitivno znaju koje su naše potrebe
  • Očekivanje da su drugi tu da nam pomažu ili da se žrtvuju za nas
  • Seksualno i fizičko nasilje
  • Nedisciplinovano ponašanje prema sebi i drugima (prejedanje, kašnjenje, odlaganje obaveza)

 

Zdrave granice:

  • Poverenje s merom
  • Građenje bliskosti u odnosima korak po korak
  • Fokusiranje na sopstvene potrebe, lični rast i razvoj
  • Negovanje ličnih vrednosti uprkos neslaganju drugih
  • Opažanje ugrožavanja ličnih granica/ opažanje oštećenih granica kod drugih
  • Govorim NE hrani, poklonima, dodiru ili seksu koji ne želim
  • Postepeno otkrivanje pred drugima uz proveravanje kako druga osoba reaguje na to
  • Odlučivanje da li je neki odnos dobar po nas ili ne
  • Razmišljanje o posledicama pre impulsivnog stupanja u seksualni odnos
  • Pristajanje na seks kada to želimo: uživanje u seksu bez okupiranosti kako je partneru
  • Traženje dozvole da dodirujemo drugu osobu
  • Verovanje u sopstvene odluke
  • Definisanje sopstvene istine, onako kako je vidimo
  • Znam ko sam i šta želim (razvoj sopstvenog identiteta)
  • Postojanje snažnog Zdravog odraslog, dela ličnosti koji je saosećajan prema sebi, koji vodi i usmerava
  • Pričanje o sebi sa nežnošću, humorom, ljubavlju i poštovanjem
  • Poštovanje drugih
  • Samopoštovanje – neinsistiranje na voljenosti i apsolutnom prihvatanju od strane drugih
  • Nepristajanje na iskorišćavanje
  • Svest o tome da niko ne čita tuđe misli
  • Jasno komuniciranje o sopstvenim željama i potrebama, uprkos tome što se može naići na odbijanje, neodobravanje ili odbacivanje

Zašto ljudi imaju problem sa granicama (u najširem smislu):

  1. Podređivanje (ljudi koji imaju ovu životnu zamku strahuju od besa, neodobravanja ili odbijanja drugih. Nepodnošljivo im je da ne budu voljeni i čine sve da bi zadržali ljubav značajnih osoba. Često odaju utisak nekoga ko nema svoje JA ili vrlo fleksibilnih osoba sa kojima se uvek lako dogovoriti. Mogu da budu preterano uslužni ili naprotiv buntovnici, koji „ne pristaju da ih drugi kontrolišu“. Buntovništvo je samo borba protiv straha od odbacivanja, negiranje da taj strah uopšte postoji. Potiču iz porodica u kojima su bili preterano kritikovani i odbacivani kad god ne rade onako kako agresivni roditelji žele, ili su ih opet, roditelji preterano štitili i pokušavali da spreče da naprave grešku). Osobe koje se podređuju daju dozvolu drugima da ih koriste, ne zauzimaju se za sebe, ne štite svoje interese i stavljaju sebe u životnu poziciju „Drugi su važni, ja nisam.“
  2. Samožrtvovanje (često kažu da ne mogu da ne pomognu i da je to jednostavno jače od njih. Ako ne pomažu, često osećaju krivicu i bes na sebe, smatraju se lošim, sebičnim osobama. Pomažu drugima po cenu zdravlja, sreće i sopstvenih interesa. Često na ovaj način, pomaganjem drugima, zadovoljavaju svoju potrebu za ljubavlju i prihvatanjem, ali na duže staze osećaju nezadovoljstvo, neispunjenost i prazninu, jer odnosi u koje ulaze nikada nisu recipročni: daju više nego što primaju. I kao deca su brinuli o roditeljima koji su bili preterano zahtevni, nedovoljno uključeni, depresivni). Osobe koje se samožrtvuju same sebe dovode u situaciju da budu iskorištavani.
  3. Nedovoljna samokontrola i samodisciplina (skloni su impulsivnim ponašanjima, neorganizovani, kasne, lako odustaju, nepouzdani su. Najčešće potiču iz sličnih porodica ili roditelji nisu postavljali granice i ponašali su se prema deci kao da su privilegovana. Opredeljuju se za kratkoročna zadovoljstva naspram dugoročnih, i žrtvuju svoju dugoročnu dobrobit. Moraju sve da dobiju sada i odmah, teško im je da odlože zadovoljstvo). Osobe sa ovom životnom zamkom same sebe sabotiraju, nisu u stanju da se disciplinuju, budu istrajne i ostvaruju zacrtane ciljeve.
  4. Privilegovanost (deca iz porodica u kojima granice deci nisu bile postavljane odrastaju u odrasle koji imaju doživljaj privilegovanosti i lične posebnosti. Smatraju da su bolji od drugih ljudi, da imaju posebna prava i privilegije. Ne poštuju reciprocitet u odnosima, koriste druge za svoje potrebe i ne pokazuju empatiju. Misle da imaju pravo da urade sve što žele ili pomisle, bez obzira što to može povrediti ili ugroziti druge). Koriste druge, prezahtevni su, neomiljeni, često ostaju sami.
  5. Zavisnost (zavisne osobe imaju doživljaj da je život pretežak, a one same nedovoljno sposobne da se nose sa svim teškoćama u životu. Zato traže roditeljsku figuru ili nekoga ko će ih u životu voditi i usmeravati. Najčešće su to partneri, članovi porodice ili prijatelji. Često imaju doživljaj da drugi MORAJU da brinu o njima, jer oni sami nemaju kapaciteta za to. Mogu delovati prezahtevno, a na odbijanje reaguju besom, očajem. Znaju da budu vrlo manipulativni. Potiču iz porodica koje ih nisu ohrabrivale da se osamostale ili su za sve što rade bili preterano kritikovani). Koriste druge za preživljavanje, manipulišu osećanjem krivice kod drugih, vrlo su zahtevni.
  6. Umreženost (neke porodice stvaraju preterano jake emocionalne veze među svojim članovima, u kojima su svi preterano upućeni jedni na druge i ekstemno emocionalno investirani. Imaju doživljaj da su jedno i da jedni bez drugih ne bi mogli da funkcionišu. Misle isto, osećaju isto, nema granica među članovima porodice. Svako postavljanje granica je praćeno osećanjem krivice, nemaju sopstveni identitet, ne znaju ko su, ni šta žele)

 

Literatura:

Sheme koje prave probleme. Tijana Mirović

Wikipedia