Promena lične filozofije u stresnim situacijama

posted in: Stres | 0

Nekada se desi da se aktivirajući događaj promeni, tj. da se stresor eliminiše i to je najelegantnija strategija borbe protiv stresa.

ljuti sefAli koliko često imamo tu sreću da šef koji stalno kritikuje bude premešten na drugo radno mesto, a kolegu koji ne radi ništa, zameni koleginica koja ne samo da obavlja svoj posao, već pomaže i nama? Neki retko, a neki nikada. Tada preostaje korenita promena lične filozofije kao najmoćnije i dugoročno najisplativije oruđe.

Pošto ste kod sebe dijagnostikovali da ste pod stresom, prepoznali jedan ili više simptoma i odredili emociju koja je dominantna, zapitajte se POVODOM čega se najviše uznemiravate. Na taj način otkrivate svoju ličnu filozofiju. Vratimo se na primer sa osobom D:

A (opisno): Osoba D je dobila zadatak koji treba da završi u kratkom roku. Kada je predala izveštaj o urađenom zadatku, šef nije bio zadovoljan, iskritikovao ga je pred svim kolegama koji su ćutali i dao isti zadatak na doradu koleginici osobe D.

A (subjektivno opažanje): Šef me je ponizio pred svima na sastanku (POVOD)

B (uverenje): Šef NIJE SMEO da me ponizi pred svima na sastanku, a to što je to uradio dokazuje da je potpuni kreten

C (reakcija na događaj, osećanje i ponašanje):
– Bes na šefa
– Opsesivno razmišljanje o događaju, smišljanje osvete
– Vikanje na decu kod kuće i svađa sa ženom (transfer besa)

Lična filozofija u datom primeru je uverenje da nešto NE SME da se dešava:

B– Šef NIJE SMEO da me ponizi pred svima na sastanku, a to što je to uradio dokazuje da je potpuni kreten

Sve nezdrave lične filozofije prepoznajemo kao APSOLUTISTIČKE ZAHTEVE da nesto MORA, TREBA, NEOPHODNO je da se desi, ili pak NE SME da se dešava.

Zdrave lične filozofije prepoznajemo kao ŽELJE, voleo bih, jako mi je stalo, ali ne mora kada se već ne dešava.

Osoba D iz primera bi u cilju smanjenja stresa i promene nezdravih uverenja koja je vode u stres trebalo da se zapita:

  1. Zašto tvrdim da nije smeo da me ponizi, kad me je ponizio? Znači, događaj se već odigrao i besmisleno je tvrditi da nije smeo da se desi kada se već desio!
  2. Kako iz toga što je meni STALO (želja) da me šef tretira s poštovanjem sledi da on i MORA tako da me tretira (zahtev)? Svojim razmišljanjem ne mogu magijski da promenim stvarnost i nateram ga da se drugačije ponaša, jedino što mogu je da uznemiravam sebe!
  3. Da li mi je korisno da razmišljam na taj način? Očito nije, besan sam, ne mogu da se skoncentrišem na posao, istresam se na ženi i deci…Bolje da budem samo iziritiran što se tako nešto desilo i nastavim dalje.

Ovo su neka od pitanja koja mogu pomoći u osporavanju nezdravih načina razmišljanja pošto ih otkrijete kod sebe:

  1. Da li je moje razmišljanje logično? Da li iz toga što nešto želim (ili ne želim) nužno sledi da tako mora da bude?
  2. Koje činjenice podržavaju moje uverenje?
  3. Da li je realno? Da li postoji još negde sem u mojoj glavi?
  4. Da li bi se i drugi ljudi složili sa mojim razmišljanjem?
  5. Šta tu situaciju čini užasnom? Postoji li nešto gore od toga?
  6. Da li preuveličavam problem?
  7. Koliko će mi ovo biti važno za 6 meseci ili već sutra?
  8. Da li očekujem od sebe i drugih da budu savršeni?
  9. Da li mi moje uverenje pomaže da ostvarim svoje ciljeve?
  10. Da li se bavim stvarima kakve bi mogle biti umesto da ih posmatram kakve jesu?
  11. Šta bih savetovao prijatelju da je u istoj situaciji?
  12. A šta najvećem neprijatelju?
  13. S obzirom na trenutni problem, da li to znači da sam glup i beskoristan? Gde su dokazi za to?

Naša osoba D bi sledeći ova pitanja u osporavanju svog nezdravog uverenja došla do sledećeg zaključka:

Voleo bih da me je šef tretirao na sastanku sa više poštovanja, ali pošto nije, znači da nije ni morao. Sada tu ništa više ne može da se promeni, idemo dalje.

ZAKLJUČAK: Promenom svog nezdravog zahteva u zdravu želju osoba D umesto besa oseća samo iziritiranost (nezadovoljstvo), koja traje kratko i ona može da se vrati svom životu.