Prva pomoć kod napada panike

posted in: Život | 0

 

Iako većina ljudi kao prvu pomoć kod napada panike ili intenzivnih simptoma anksioznosti vidi jedino PREKID napada ili trenutni nestanak svih simptoma, to ne samo da je nemoguće, već se insistiranjem na tome da TO NE SME DA SE DEŠAVA, DA JE STRAŠNO  i da SE NE MOŽE PODNETI napad samo intenzivira i produžuje. To je i siguran uvod u panični poremećaj.

O tome čitajte u članku Strah od straha

Napad panike liči na vožnju u luna parku, na bilo kojoj od sprava koje se tamo nalaze, a čiji je cilj da nas zastraše i uzbude u isto vreme. Svi smo bar jednom seli na neku od tih skalamerija (bar dok nismo posle prvog neprijatnog iskustva rekli da nećemo nikad više) i sećate se kako vožnja počinje, kako intenzitet uzbuđenja i straha raste i kako polako opada ka kraju vožnje. U toj vožnji imamo izbor: ili da se stegnemo, kukamo i plačemo ili da se pustimo. Stezanjem, kukanjem i plakanjem samo pogoršavamo situaciju jer sebi otežavamo, a ne utičemo na kretanje sprave na kojoj se nalazimo, niti na vreme trajanja vožnje. Ako se pustimo, možda nečemo uživati, ali će bar strah koji osećamo biti manji i nepreplavljujući. Tako je i sa paničnim napadom. U paničnom napadu niko ne uživa jer je suviše nalik bliskom susretu sa smrću ili ludilu, ali se bar nešto tako neprijatno ne mora dodatno pogoršavati.  

Samo u Sjedinjenim Američkim Državama šest miliona ljudi ima dijagnozu paničnog napada. Istovremeno milioni ljudi se bore sa paničnim napadima gotovo svakodnevno, a da još nisu potražili pomoć. I to može da izgleda zastrašujuće: srce može odavati utisak kao da hoće da iskoči iz grudi, a um divlja. Sve može da se okreće. Nekada su fizičke senzacije toliko jake da imate utisak da imate infarkt ili da ludite.

Ovi simptomi mogu da liče na oboljenje štitaste žlezde ili bolest srca, tako da je savet da se pre bilo kakve terapije lekovima u smislu proređivanja napada i psihoterapije prvo obavezno obave internistički pregledi. Ipak kod većine ljudi ovi neprijatni telesni simptomi su manifestacija paničnog napada ili vuku poreklo iz generalizovanoj anksioznosti (stalne patološke brige).

Ukoliko imate panične napade ove tri tehnike će vam pomoći da panični napad ne doživljavate kao katastrofu i ne užasavate se nad njim (tako se razvija panični poremećaj) i da lakše prolazite kroz napad kada nastane:

  1. Pustite da vas talas napada nosi. Panični napad često dolazi u talasima: mravinjanje ili slične senzacije po koži, nesvestica, kratak dah i rojevi misli u glavi. Mnogi ljudi pokušavaju da zaustave ove neprijatne senzacije govoreći sebi da treba da se jednostavno isključe. Ali ovo se najčešće završava time da se osoba oseća preplavljeno i bespomoćno kako se panični napad nastavlja. Iako vam vaša intuicija u tom trenutku govori suprotno (govori vam da bežite, da se spasavate glavom bez obzira), korisno je da se zapravo oduprete tom prvom porivu i da zastanete, posmatrate svoje anksiozne senzacije i da „jašete“ na talasu anksioznosti: to će smanjiti intenzitet napada i učiniti ga manje strašnim.

Probajte sledeće: Kada počnete da osećate senzacije koje nagoveštavaju početak napada umesto da pokušavate da ih zaustavite ili isključite (zapamtite da anksioznost nema prekidač) zamislite svaki osećaj kao talas na kome jašete dok ne dođete do obale. Zamislite da talas prolazi i postaje sve manji i manji. Podsećajte sebe da samo zato što imate doživljaj da se davite ispod talasa ne znači da ne znate da plivate (imali ste mnogo napada, a ipak se niste udavili, zar ne). Zamišljajte svoju paniku kao talas ili rolerkoster, njegov početak, rast, najvišu tačku, pad i smirivanje.

 

  1. Usidrite se. Panični napad vam daje osećaj da gubite kontrolu. Jedan od načina da se izborite sa ovim osećajem je da ponovo uspostavite vezu između uma i tela i da se usidrite realnosti.

Probajte sledeće: Vežbajte abdominalno disanje svakoga dana. Udišite duboko kroz nos i zamislite da vam se telo puni vazduhom kao balon. Zatim, kroz poluotvorena usta izdišite polako (kao kroz slamčicu). Izdišite sve dok nemate osećaj da vam je telo prazno, ispumpano. Ponovite ovo deset puta i obratite pažnju na sve promene u srčanom radu ili napetosti u telu. Kada dobro uvežbate ovaj način disanja koristite ga tokom paničnih napada da usporite rad srca i da se umirite.

Drugi način da se usidrite tokom napada panike je da tarete šake ili bosa stopala o neku površinu kao što je stolica, krevet ili tepih. Senzacije koje pritom osećate će fokus pomeriti iz vašeg uma u realnost i materijalni svet. Slično tome, stavite kockicu leda (ako vam je pri ruci) u papirni ubrus i stiskajte je koliko snažno možete makar minut u jednoj ruci dok ne osetite hladnoću i neprijatnost. Zatim zamenite ruke i ponavljajte dok ne osetite iste senzacije u drugoj ruci.

Svaka od ovih vežbi vraća fokus vašeg uma na telo, na ono što se dešava sada i ovde, i udaljava fokus od nadrealnog osećaja panike.

 

  1. Angažujte ceo mozak. Kada doživljavate panični napad emocionalni deo vašeg mozga (odgovoran za beg ili napad kao odgovor na pretnju) preuzima kontrolu. Hormoni stresa preplavljuju mozak i stavljaju telo u mod preživljavanja. Iako je ovo pomagalo našim precima da prežive, danas najčešće nema efekta jer nas tera u mod bega i na najmanju pretnju. Dobra vest je da je mnogo delova našeg mozga evoluiralo, uključujući i naše razmišljanje, logički mozak. Angažovanje vašeg logičkog dela mozga da zavlada emocionalnim delom je jedna od najefikasnijih terapija za panični napad.

Probajte sledeće: Kada osetite da se panični napad približava koristite vaš logički deo mozga da govorite sebi kroz njega. Verbalno rasuđivanje vam pomaže da etiketirate i doživite senzacije kao prolaznu, iako bolnu grešku u vašem sistemu, pre nego znak da ćete umreti ili poludeti. Možete reći sebi: „Evo opet ovog dosadnog napada. Malo će smarati, ali će se ubrzo završiti.“

Drugi način da angažujete svoj logički deo mozga tokom panike ili napada anksioznosti jeste da se posvetite zadatku koji zahteva motorne ili kognitivne veštine – pranje sudova, slaganje veša, rešavanje ukrštenica, brojanje unazad na stranom jeziku…Sve ove aktivnosti zahtevaju veliku angažovanost logičkog dela mozga i omogućavaju mu da preuzme kontrolu nad emocionalnim.

 

Ako povremeni panični napadi prerastu u panični poremećaj potražite stručnu pomoć.

 

Izvor: Psychology Today, autor članka Charles Schaeffer