Pusti budalu!

posted in: Komunikacija | 0

 

Postoji jedan sjajan izraz u srpskom jeziku i glasi „Pusti budalu“.

Budalom smatramo, u ovom kontekstu, nerazumno, nedokazano, tvrdoglavo biće, nebitno kog pola, sa kojim je, i posle više pokušaja, nemoguće postići dogovor.

Najčešće bira agresivni komunikacioni stil i omiljeno joj je:

  1. Da zahteva i naređuje, optužuje i krivi druge
  2. Nikad, ali nikad, ne priznaje svoje greške
  3. Ne sluša i prekida (sa njom nikada ne možete da završite rečenicu)
  4. Uvek usmerava svoje zamerke na ličnost, a ne na ponašanje (Glup si, kreten, idiot, nesposoban…)
  5. Govori povišenim tonom i agresivno gestikulira (ili je vrlo hladna, distancirana i tiha i podilazi vas jeza u njenom prisustvu)
  6. Zuri u vas i unosi vam se u lice (od toga vas podilaze žmarci i imate želju da pobegnete)

 

Pošto je sve navedeno od 1 do 6 vrlo neprijatno i može da pokvari ne samo dan već i mesece i godine ako se njome (budalom) bavite, ljudi iz njene okoline odluče da se njome ne bave i da je uvale nekom drugom da im zagorčava život po principu „Brigo moja, pređi na drugoga“. A svi se trude da joj se sklanjaju s puta.

 

I tako, budala (koja često potiče iz porodice sličnih, prosvetni radnici najbolje to znaju) prođe kroz sve obavezne i neobavezne škole, fakultet, dobije posao i tu može da krene njen vrtoglavi karijerni uspon. Kroz par godina, ona. pošto joj niko ne stoji na putu, dođe  do vrha.

I onda se prvi put iznenadi kako je tamo hladno i usamljeno. Prvi put vidi da je ljudi otvoreno ili iza leđa sabotiraju, da nema sa kim da popije kafu, da jedina ne dobija čestitke za rođendan, da niko nema da joj skuva supu ili prinese vodu i lekove kada je bolesna. Niko je ne zove telefonom, u inbox-u nema poruka: Gde si, šta radiš, kada ćemo da se vidimo? Žena ili muž, ako ih zadrži, je ne vole, varaju je i nadaju se da će skoro neki službeni put koji će duže trajati, samo da je ne trpe u kući. Ohrabruju je da radi do kasno i da se penje još više, jer je vreme sa njom nešto što ne žele.

U svačijem životu postoji ili je postojala neka budala. Ne zavidite joj, ako je uspela da stigne negde gde biste i vi želeli da budete. Trava nije uvek zelenija u tuđem dvorištu, često je samo veštačka.

 

Ipak, agresija nije rezervisana samo za ljude koji se pretežno ovako ponašaju i na kraju izgube sve značajne veze u svom životu. Ovo su ekstremni, ali, nažalost, ne tako retki primeri.

Svi ljudi se, ređe ili češće, ponašaju agresivno. Najčešće je to u našim najznačajnijim odnosima u životu, jer se ne razmišlja o posledicama i misli da će najbliži uvek oprostiti. Neko o oproštaju i ne razmišlja, nekako se podrazumeva.

Zašto se ljudi ponašaju agresivno:

—1. Nekada se dugo akumulira bes, nezadovoljstvo i povređenost. Kažu: „Skupilo mi se.“ To je reaktivna agresija, nastaje na određeni okidač. Agresivno ponašanje često sledi i iz velikog straha, posebno kada osoba ima utisak da joj je život ugrožen.

2. —Agresijom obezbeđuju moć, kontrolu i dominaciju. Iako agresivno ponašanje najčešće prati osećanje besa, povređenosti ili nezadovoljstva, nekada agresija, kako verbalna, tako i fizička je zapravo samo naučeno ponašanje koje omogućava postizanje cilja i ne mora da sledi iz ovih osećanja. Tada se često ima utisak da ide iz ravnodušnosti. Za planiranu agresiju kažemo da je proaktivna.

—3. Agresiju vide kao jedini način rešavanja nekog problema (obično kada se iscrpe sve druge mogućnosti da se problem reši i osoba oseća očaj, misli da je nemoćna i ne vidi izlaz iz situacije u kojoj se nalazi)

4. —Ne znaju da mogu drugačije da reaguju. U nekim porodicama i potkulturama nisu nuđeni drugačiji modeli rešavanja problema u interpersonalnim odnosima. Zato je pokret protiv fizičkog i verbalnog kažnjavanja dece sve glasniji: istraživanja pokazuju da deca kažnjavana na taj način usvajaju takav model za menjanje ponašanja drugih prema njima i održavaju ga tokom života (po principu: Zašto menjati nešto što daje rezultate?)

—5. Ne znaju kako da uspostave i održe samokontrolu u stresnoj situaciji (“eksplodiraću ako ne kažem”). Često se posle agresivnog ispada u ovim situacijama javlja osećanje krivice.

—6. Dobili su više nagrade i koristi za svoje agresivno ponašanje u odnosu na štetu koju su proizveli ili su svesni da su je proizveli

 

 

Literatura: Asertivna komunikacija. Mia Popić