Šta je savetovanje?

posted in: Šta ja radim | 0

Psihološko savetovanje je, kao i psihoterapija, proces, usmereno je na cilj i ima jasnu i definisanu strukturu.

Odvija se u formi razgovora, traje 50 do 60 minuta, jednom ili, retko, dva puta nedeljno. Klijent dolazi sa konkretnim problemom koji ne uspeva sam da reši i obično želi da nauči veštine koje omogućavaju rešavanje datog problema. Za razliku od problema kojima se bavi psihoterapija, klijent na savetovanje dolazi sa problemom koji nije pervazivan (ne prožima više oblasti njegovog života) i obično se može rešiti u malom broju seansi (do desetak).

Savetodavni rad se može obavljati sa pojedincima, parovima ili u posebno dizajniranim grupama.

Pojedinci traže savetovanje najčešće vezano za probleme sa učenjem (zastoj u učenju, đaci i studenti), upravljanje stresom, organizaciju i upravljanje vremenom, veštine komunikacije, rešavanje problema i donošenje odluka. Između savetodavnih seansi klijenti rešavaju zadatke dogovorene na seansi a u skladu sa prethodno dogovorenim ciljem.

paroviSavetodavni rad sa parovima (bračno savetovanje) se može odvijati u svim fazama veze. Preporučuje se kada kod para postoji nezadovoljstvo i po svojom suštini je preventivni rad na sprečavanju poremećaja kod para. Razlika između nezadovoljstva i poremećaja kod para je u emocionalnom stanju u kome se par veći deo vremena nalazi, a za koje je povod u samom partnerskom odnosu (seksualni problemi, podela poslova, trošenje novca, zajedničko vreme, vaspitanje dece, različite vrednosti…). Ako preovladavaju negativne, a zdrave emocije (ljutnja, zabrinutost, razočaranost postupcima partnera), govorimo o nezadovoljstvu, a ako preovladavaju negativne i nezdrave  emocije (bes, anksioznost, povređenost, nezdrava ljubomora) radi se o poremećaju. Poremećaj kod para se tretira psihoterapijom. Nezadovoljstvo kod para se prevazilazi psihoedukacijom, učenjem veština komunikacije (trening asertivnosti) i učenjem veština koje su paru neophodne da održi zdravu vezu ili da donese odluku o prekidu veze ako je to u obostranom interesu partnera.

roditeljiSavetodavni rad sa roditeljima se može odvijati na više načina, po protokolu velikog broja jako dobrih programa; u grupi ili pojedinačno sa roditeljem ili roditeljima deteta.

Ja u svom radu koristim program Dovoljno dobar roditelj (Good Enough Parenting) koji je zasnovan na teoriji shema terapije i čiji su tvorci John i Karen Louis. Za roditelje dece do deset godina starosti ima preventivni karakter (smanjuje verovatnoću pojave psihičkih poremećaja u adolescenciji i odraslom dobu), a za roditelje dece od deset do osamnaest godina ima terapijski karakter (popravljanja grešaka i ponovno povezivanje sa detetom).

Prednosti rada sa roditeljima u cilju odgajanja zdravog deteta, umesto isključivo rada sa decom sa problemima, su sledeće:

  1. problem kod dece nastaje pod uticajem više faktora, a jedan od presudnih je neadekvatno roditeljstvo. Znači, vraćamo se na uzrok poremećaja, a ne lečimo samo simptome.
  2. dete živi u porodici, sa roditeljima, braćom i sestrama, 167 sati nedeljno, a na terapiji bi provelo samo JEDAN SAT u toku te nedelje. Rad sa detetom na terapiji, a potom vraćanje u porodicu u kojoj se odvijaju nezdrave interakcije roditelj-dete koje su i dovele (u velikoj meri) do poremećaja kod deteta je često uzaludan i obeshrabrujući i za terapeuta i za dete.