Šta je stres?

posted in: Stres | 0

Stres je psihička i fiziološka reakcija osobe na stresor(e).

Stresori su stimulusi/draži različitog porekla. Obično ih delimo na unutrašnje i spoljašnje.

Unutrašnji stresori su naše misli, osećanja ili telesne senzacije (trnjenje ruku, lupanje srca, kratak dah, glavobolja…), a spoljašnji brojni i raznoliki (problemi na poslu, u partnerskom odnosu, egzistencijalni problemi, rokovi, konflikti, kvarovi, saobraćajna gužva…).

O stresu se mnogo priča. Život bez stresa nije moguć.

Kod definisanja stresa i stresora je ključni element LIČNI DOŽIVLJAJ da je stresor ugrožavajući. Ta lična perspektiva je od presudnog značaja, jer ne postoji socijalni konsenzus ni o kvalitetu ni o kvantitetu stresora. To znači da dve osobe istih godina, pola, obrazovanja i socijalnog statusa, koje su slično vaspitane, obavljaju sličan posao i imaju slične životne ciljeve, ne moraju nužno imati iste stresore, ali ni iste reakcije na konkretan stresor.

Nije problem ono što se dešava u realnosti, već kakav je naš odnos prema tom događaju.

Stres se deli na:

  1. Distres. To je stres protiv koga se borimo. Ukoliko traje kratko dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim, a velikim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje (“osedeo je/propao preko noći“). Za distres su karakteristična nezdrava negativna osećanja (anksioznost, bes, depresivnost…).
  2. Eustres. To je koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva. Eustres, zapravo, pomaže da naši postupci budu emocionalizovani, tj. da u obavljanje neke aktivnosti unesemo i emociju. Aktivnosti koje obavljamo bez osećanja, ravnodušno, obično ne obavljamo na dovoljno dobar način ili krajnji rezultat nije ono što mi, sa našim kapacitetima, možemo. Zdrava emocija, i pozitivna i negativna, je uvek pokretačka snaga.

 

Simptomi stresa:

– emocionalni

– u ponašanju

– u mišljenju (kognitivni)

– fiziološki (telesne reakcije)

 

Emocionalni simptomi stresa su nezdrave negativne emocije, koje nose sa sobom psihičku patnju, motivišu na samoporažavajuća ponašanja, daju poremećaj u mišljenju i fiziološke simptome akutne stresne reakcije.

Znači, emocija je ključni simptom stresa, jer bez nezdrave emocije nema ni ostalih simptoma stresne reakcije.

Uvek se prvo kao reakcija na stresor javi nezdrava emocija, pa tek potom i svi ostali simptomi kao pratioci emocije. Najčešće se ovi emocionalni simptomi opisuju kao napetost, razdražljivost, osećaj bespomoćnosti, nesigurnost ili depresivnost.

 

Simptomi stresa koji se vide u ponašanju osobe su brojna samoporažavajuća ponašanja.

Neka od njih su u funkciji smanjenja psihičke patnje koju sa sobom nosi nezdrava negativna emocija: preterana upotreba alkohola („pijem da zaboravim“), zloupotreba psihoaktivnih supstanci i lekova, preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje, odlaganje da se urade poslovi za koje je korisno da budu urađeni odmah.

Neka su ponašajna manifestacija psihičke patnje (nesanica, gubitak apetita), a veoma česta su samoporažavajuća ponašanja u socijalnoj sferi: iniciranje konflikata i agresija (verbalna ili fizička), pasivno ponašanje ili  socijalna izolacija.

 

Kognitivni simptomi stresa se manifestuju kao mentalne blokade (prazna glava), teškoće u donošenju odluka, impulsivno donošenje odluka (“dum-dum“, često kod depresivnosti, predstavlja pokušaj da se problem reši odmah, bez promišljanja o mogućim boljim rešenjima), slaba koncentracija, zaboravnost…

 

Fiziološki simptomi stresa su zapravo telesna patnja. Često se prvo opaze, jasni su, ali se pogrešno tumače. Pripisuju se drugim oboljenjima ili pojavama (promena vremena, pao mi je šećer, nešto sam loše pojeo) ili minimiziraju. Najčešće se javljaju kao ukočenost mišića vrata, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, stezanje u grudima ili lupanje srca, poremećaj u radu creva (češće proliv nego zatvor), povišen krvni pritisak, stalni umor…

 

Simptomi stresa mogu varirati od dana do dana ili u toku samog dana. Nekada je osoba svesna samo jednog, a nekada je preplavljena brojnim fiziološkim simptomima i ima izražene simptome psihičke patnje. Obično su simptomi psihičke patnje nejasni i osoba ih pogrešno tumači (nervoza, loš dan, mnogo kafe).

 

Bolesti povezane sa stresom su predmet izučavanja psihosomatske medicine. Za neke od njih je dokazan mehanizam uticaja stresora na pokretanje i održavanje bolesti, za druge ne postoje čvrsti dokazi da su rezultat stresa.

Najčešće povezivane sa stresom su:

  • Kardiovaskularne bolesti
  • Astma
  • Dijabetes
  • Psorijaza
  • Migrena i tenzione glavobolje
  • Probavne smetnje
  • Depresija

 

Distres (štetni stres) može biti:

  1. Akutni: traje nekoliko dana, povodi su različiti (konflikti, gubitak nekog dobra ili neuspeh u ostvarivanju nekog bitnog cilja, kratki rokovi za završetak nekog zadatka). Simptomi su vrlo intenzivni, pogotovo oni koji ukazuju na telesnu patnju. Retko daje posledice po zdravlje.
  1. Hronični: traje dugo, mesecima ili godinama i zato se teško prepoznaje. Osoba ima utisak da je oduvek bilo tako, da se uvek tako osećala i da je to sastavni deo nje („Ja sam takva“). Povodi su najčešće vezani za velike zahteve na poslu, tešku bolest ili porodične probleme. Simptomi su niskog intenziteta, ali kako dugo traju mogu ozbiljno da naruše zdravlje i dovedu do neke od psihosomatskih bolesti.

 

Nije svaki stres štetan: svaki čovek je mera za sebe.

Problemi u životu su, kako neizbežni, tako i neophodni da bi osoba rasla i razvijala se u psihološkom smislu (po principu „Ono što te ne ubije, to te ojača“). Međutim,  kada je dejstvo stresora ugrožavajuće po fizičko i psihičko zdravlje osobe neophodna je borba protiv stresa, jer se prethodni princip u tom slučaju menja u „Ono što te ne ubije, to te osakati“.

Strategije borbe protiv stresa:

  1. Eliminacija stresora
  2. Promena perspektive i reakcije na stresor iz nezdrave u zdravu
  3. Ublažavanje reakcije na stres