Strpljiv roditelj, dobar roditelj

posted in: Roditelji i deca | 0

 

Nekim roditeljima je roditeljstvo izvor neizmerne sreće. Nekim roditeljima je roditeljstvo izvor velikog stresa i težak, repetitivan, dosadan posao kojim se, bez slobodnog dana, moraju svakodnevno baviti. Tako roditeljstvo postaje izvor velike frustracije i otvorenog ili potisnutog besa.Čini se da je druga grupa velika i brojna.

Upravo iz tog razloga je Angela Pruess, dečiji i porodični terapeut i majka deteta sa posebnim potrebama, svoje lično i profesionalno iskustvo pretočila u deset zapažanja o izuzetnim roditeljima. Mala promena perspektive može u velikoj meri smanjiti frustraciju i intenzitet besa kod roditelja.

Ovo su njena zapažanja:

  1. Deca se ponašaju kao deca

 

Deca uče tako što pokušaju, pogreše, pa opet pokušaju, pa pogreše. Ceo proces odrastanja i učenja kod dece je niz pokušaja i grešaka sve dok ne savladaju neku veštinu. Uloga roditelja u ovom procesu je usmeravanje i vođstvo. Međutim, roditeljima često smeta dečja nezrelost, nespretnost, sporost, kmečanje, razvlačenje, odgovaranje, durenje. Postaju nestrpljivi i frustrirani. Ali deca tako funkcionišu. Zato takva ponašanja kod odraslih nazivamo dečjim, zar ne?

Deo mozga odgovoran za razum, logiku i kontrolu impulsa nije u potpunosti razvijen sve do adolescencije. “Nezrelo” ponašanje je normalno kod “nezrelih” ljudskih bića koja imaju “nezrele” mozgove.

Ovo je naučna činjenica i kako god da se osećate kao roditelj i kako god da se ponašate u tim situacijama nećete to promeniti.

Roditeljstvo je teško i zahteva strpljenje da se stotinama puta ponovi jedna te ista stvar. Biti dete je isto teško jer zahteva snagu i upornost da se stotinama puta ponovi ista stvar dok se ne nauči. Ovaj proces ne može da se ubrza, preskoči ili eliminiše. Jedina stvar koju roditelj može da uradi je da promeni perspektivu i prihvati da su neke stvari spore, dosadne i moraju se ponavljati mnogo puta. Neki roditelji svakoga dana imaju Dan mrmota jer od jutra do večeri ponavljaju iste stvari iz dana u dan. Ali i to je roditeljstvo.

 

  1. Granice se ne postavljaju kritikovanjem

 

Deca o svetu uče od roditelja, a samo učenje ne podrazumeva samo prikupljanje informacija. Jedna od najvažnijih stvari koje dete uči jeste kako da živi u društvu u kome odrasta i koja su pravila funkcionisanja tog društva. Deca moraju da znaju kada je primerenije i bolje za njih da ograniče svoju autonomiju i samoekspresiju i da su u stanju da to i urade. Zatim, moraju da nauče kako da tolerišu frustraciju, da se na adekvatan način nose sa frustracijama i da budu dosledni u tome.

Bez adekvatnih granica u njihovom okruženju, deca se osećaju uznemireno i bez kontrole.

Granice mogu da se postave u vidu kritike i posramljivanja ili mogu da se izgovore na čvrst način – pun poštovanja. Ramislite o tome na koji način vi volite da vam se obraćaju i krenite od toga. Da li bolje reagujete na viku i bes ili na primedbu izrečenu s poštovanjem i podržavanjem? Isto je i sa vašim detetom.

 

  1. Dete prolazi kroz brojne razvojne faze u svom odrastanju

 

Postoji bukvalno stotine normalnih, prirodnih prelaznih faza kroz koje prolaze deca dok ne postanu odrasli. Svest o ovome nam omogućava da ta zbunjujuća ponašanja stavimo u kontekst i pojačava mogućnost  da ćemo na ista odgovoriti adekvatno i podržavajuće. Delite iskustva sa drugim roditeljima, njihovi saveti i podrška mogu biti od velike pomoći.

 

  1. Svako dete je svet za sebe

 

Svako od vaše dece je jedinstven skup različitih karakteristika temperamenta sa kojima je rođeno, a na koje utiče čitav niz faktora po rođenju: red rođenja, roditeljske interakcije prema detetu, međusobni odnos roditelja i sredina u kojoj dete živi. Svi ovi faktori su u stalnoj međusobnoj sprezi i neprestano utiču jedni na druge oblikujući dete. Roditeljska ponašanja ne mogu biti ista prema detetu koje je bojažljivog temperamenta i njegovom bratu ili sestri koji je reaktivan/reaktivna i lako plane. Svako dete je svet za sebe i roditelji moraju svoj vaspitni stil prilagođavati temperamentu deteta.

 

  1. Dete mora da se igra

 

Deca kroz igru uče i razvijaju se. To znači da je za dete neophodno svakodnevno ostaviti dovoljno vremena za nestrukurisanu, samostalnu igru i istraživanje.

 

  1. Postoji trenutak za savetovanje, ali i trenutak za slušanje. Ne žurite!

 

Ako im dozvolimo, deca će umeti veoma dobro da reše problem na koje nailaze u svom razvoju i odrastanju. Roditelji često u nedostatku vremena i svom nestrpljenju  počnu da drže lekcije ili kritikuju dete, ne sačekavši da vide detetov pokušaj da problem samo reši.

Kada bi roditelji bili strpljiviji, bili bi iznenađeni koliko su njihova deca zapravo sposobna da samostalno donose zaključke i rešavaju probleme na koje nailaze.

Biti saslušan je terapeutski moćno i dopušta nam da dobro promislimo o stvarima i nađemo rešenje. Isto važi i za decu. Nekada je dovoljno decu i samo saslušati kada pričaju o problemu koji imaju, jer u toku samog iznošenja problema često i sami dođu do rešenja.

 

  1. Posedujte identitet van svog deteta

 

Za mnoge roditelje njihova deca su ne samo njihov svet, već i smisao života. Kao globalna ideja to ne mora da bude nezdrav stav, ali ne sme i da odražava roditeljevu svakodnevicu. Svaki roditelj treba da neguje prijateljstva, strasti i hobije koja ih definišu kao individue, da bi se osećao zadovoljno i ispunjeno. Svaki roditelj mora da ima vreme za sebe i vreme za odmor.

Ovo može biti teško za neke roditelje, jer će ih zaštitnički osećaj uveravati da deca nisu u stanju da budu bez njih, kao i da oni sami nisu sposobni da budu srećni bez dece u svojoj blizini.

Ali ne samo da mogu, već i moraju, kako bi ostali zdravi i izbegli da svojoj deci nametnu doživljaj da ne mogu da funkcionišu bez roditelja i da je odnos sa roditeljem simbiotski odnos.

 

  1. Ono što radite ima veći efekat od onoga što govorite

 

Način na koji komunicirate sa svojim detetom i živite svoj život biće detetova najveća škola u životu. Deca poseduju neverovatnu moć zapažanja i mnogo su intuitivnija nego što odrasli misle. Deca uvek posmatraju i znaju šta se u porodici dešava.

 

  1. Povezanost, zabava i kreativnost su najbolji načini da se promovišu pozitivna ponašanja i ostvari saradnja sa detetom

 

Strah i kontrola su efikasni na kratke staze, ali na duže staze dete može postajati ili potpuno blokirano ili će početi da pruža otpor roditeljskim pritiscima kroz prkos i buntovno ponašanje. Dete u najvećoj meri kroz interakciju sa roditeljima formira sliku o sebi i osećaj samopouzdanosti u životnim ulogama. Blokirano dete koje ne napreduje ima doživljaj manje vrednosti koji ga može voditi u izolaciju ili njegovu suprotnost, agresivno i buntovno ponašanje.

 

  1. Oblikovanje detetovog duha je jednako važno kao i oblikovanje ponašanja

 

Često stičemo utisak da je cilj roditeljstva da stvori poslušnu, vaspitanu decu. Ovo jesu poželjne osobine za većinu roditelja, ali nisu istinski kvaliteti koji doprinose razvoju srećnog i zdravog ljudskog bića.

Deca treba da razumeju važnost misli i emocija, a ne samo ponašanja, jer će im to omogućiti da bolje funkcionišu u odnosima sa drugim ljudima i da se bolje nose sa problemima. Zato je adekvatna regulacija emocija važna veština i jedan od najvažnijih ciljeva roditeljstva.

 

Literatura:

10 Insights of Remarkable Parents from Family Therapist. Angela Pruess