Ublažavanje reakcije na stres

posted in: Stres | 0

bez-stresa

Za ublažavanje reakcije na stres koriste se brojne tehnike, ali ih treba shvatiti kao pomoćna sredstva. Ako napravimo paralelu sa bolešću, ublažavanje reakcije na stres je lečenje simptoma, a promena lične filozofije je lečenje uzroka bolesti!

 

Za ublažavanje reakcije na stres se koriste:

  1. Tehnike relaksacije
  2. Zdravi životni stil
  3. Socijalna podrška
  4. Bolja organizacija vremena
  1. Tehnike relaksacije

Relaksacija mišića i pravilno, dijafragmalno disanje mogu u velikoj meri SMANJITI psihičku komponentu napetosti. Znači, napetost koju osećamo u stresu ima i psihičku i fiziološku podlogu. Kada eliminišemo fiziološku komponentu napetosti mozak automatski to registruje i psihološka napetost se smanjuje. U stresnoj situaciji mišići su ukočeni. Mozak registruje ukočene mišiće i šalje signal da postoji opasnost. Tako se povišava i stepen psihičke napetosti. Zato se prijatnije osećamo posle masaže.

I disanje dijafragmom značajno utiče na smanjenje mišićne i psihičke napetosti. Više o tome čitajte u članku Disanje i emocije

  1. Zdrav životni stil

Zdrav životni stil podrazumeva izbalansiranu aktivnost u toku dana, zdravo spavanje i uravnoteženu ishranu (mali i česti obroci zdravih namirnica).

Ukoliko  osoba obavlja pretežno fizičke poslove u toku radnog vremena, preporučuje se da odmor bude uz neku mentalnu aktivnost i obrnuto. To daje ravnotežu fizičke i mentalne aktivnosti u toku dana i direktno doprinosi zdravom spavanju.

Poznato je da se uz dobar san i vrlo stresan život može tolerisati. Zato se za zdravo spavanje preporučuje izbegavanje kofeinskih napitaka 4 sata pred odlazak u krevet, izbegavanje spavanja u toku dana, poštovanje rituala za uspavljivanje i odlazak u krevet uvek u približno isto vreme. Ukoliko se ne zaspi u roku od pola sata, treba ustati i raditi nešto dosadno. Ako se čak ni tada ne zaspi, zapamtite da neprospavana noć nije kraj sveta  i da to ne treba da bude novi stresor za vas. Od jedne ili dve neprospavane noći niko nije umro!

Čest problem koji imaju moji mlađi klijenti, studenti i oni u potrazi za poslom, je strukturisanje dana (spavanje i ostatak dana). Kada ne postoje fiksne dnevne obaveze, kao što je odlazak na posao ili na fakultet, ljudi su skloni da pomeraju odlazak na spavanje na rane jutarnje sate i posledično se bude popodne. U zimskim mesecima većina njih nedeljama, živeći ovim ritmom budnost-spavanje, uopšte ne vidi sunce. Tako postaju skloni depresivnom rasploženju, besu na sebe što su neefikasni i teško im je da uče ili se posvete bilo kojoj drugoj aktivnosti koja zahteva istrajnost (npr. traženje posla). Problem rešavamo tako što jedan dan uopšte ne spavaju i legnu narednog dana oko ponoći. Tako se vrate u normalan ritam spavanja i budnosti, lakše ispunjavaju dnevne obaveze i brzo se rešavaju depresivnog raspoloženja i besa na sebe.

  1. Socijalna podrška

Socijalna podrška podrazumeva pričanje o problemima, druženje, izbegavanje teških ljudi i smeh.

Često se dešava da problem strašnije zvuči u glavi nego kada se izgovori naglas. To posebno važi za ljude koji su skloni da brinu. A. mlada žena koja patološki brine oko zdravlja i bezbednosti svoje porodice i sebe lično. Sadržaj svoje brige retko deli sa drugima. Plaši se da „ako izgovorim naglas te strašne stvari, prizvaću nesreću“. Tek na terapiji je počela otvoreno da priča o sadržaju svoje brige. Svaki put kada izgovori o čemu preokupirano brine ili je brinula u toku nedelje, zastala bi i počinjala da se smeje: „Tek sada vidim koliko je to glupo, ali u mojoj glavi se činilo tako stvarno“.

Ponekad i tuđa perspektiva može da pomogne. Ne kaže se bez razloga da se i muka deli. Sve su to razlozi da se poneki problem podeli sa bliskim ljudima uz nastojanje da ih ne zatrpavamo svojom mukom i bežeći od teških ljudi i sami postanemo teški.

Druženje sa porodicom, prijateljima, ljubimcima je lekovito. Bliskost i zagrljaj povećavaju naš osećaj sigurnosti i smanjuju osećaj bespomoćnosti. Sve to vuče korene iz ranog detinjstva.

Izbegavanje teških ljudi je jedna od najvažnijih stavki u ublažavanju reakcije na stres, jer se često dešava da druženje sa njima postaje novi stresor. Zauzimanje za sebe bez povređivanja drugih ljudi je zlatno pravilo zdrave komunikacije!

Smeh je lekovit. Crtani film, komedije, smešne knjige pomažu u borbi protiv stresa. Paradoksalno, ali čak i glumljenje smeha je lekovito kao što i glumljenje neke emocije omogućava da tu emociju osetimo. Ako glumimo radost, možemo čak i da se osećamo radosno.

  1. Bolja organizacija vremena (time management)

Time management definicija: svest i znanje o tome koji su naši vrednosti i ciljevi u životu i optimalno korišćenje vremena u cilju ostvarenja tih vrednosti i ciljeva.

Pošto vreme nije parametar koji je moguće kontrolisati, mi zapravo ne upravljamo vremenom, već nama u vremenu. Da bi to uspešnije radili neophodan je u prosečnom danu balans fizičke, mentalne aktivnosti i uživanja. Pod uživanjem se podrazumeva obavljanje stvari koje pričinjavaju zadovoljstvo (kafa sa prijateljem, čitanje novina, knjige, gledanje televizije, slušanje muzike ili prosto zurenje u plafon…).

Više o ovoj veštini čitajte u članku Upravljanje vremenom

 

Literatura:

  1. Milić, M. 2+2=4. Beograd: Zavet, 2010.