Zašto deca postaju depresivna?

posted in: Roditelji i deca | 0

Po teoriji REBT-a za nastanak depresije je neophodno postojanje bioloških, neurohemijskih i genetskih predispozicija, ali ostaje da poremećen, iracionalan način mišljenja igra ključnu ulogu u razvoju, progresiji i ublažavanju depresije. To znači da neki ljudi nikada neće biti depresivni ma koliko i ma kakvih tragičnih događaja imali u svom životu, a neki i na najtrivijalnije negativne događaje reaguju depresivno.

Iz REBT perspektive, ljudi, koji mogu da prihvate događaje bez obzira na to koliko bili negativni, imaće zdravo osećanje razočaranja i frustracije, ali će retko biti klinički depresivni.

Seligman (1995) naglašava da pesimistički način razmišljanja jeste glavni faktor koji doprinosi razvoju depresije. On je identifikovao tri kognitivne greške (greške u razmišljanju) povezane sa depresijom: permanentnost, pervazivnost i personalizaciju.

 

  1. Seligman objašnjava da deca i adolescenti koji su u najvećem riziku za depresiju veruju da su uzroci loših događaj koji im se dešavaju trajni (permanentnost) nasuprot vremenski ograničeni. Zato veruju da su neuspesi i gubici trajni, tj. da nikada neće biti bolje.
  2. Depresivna deca i adolescenti smatraju da se neuspeh ili gubitak u jednoj životnoj sferi ili ulozi generalizuje na sve sfere ili uloge, odnosno smatraju ih pervazivnim ili sveprožimajućim, nasuprot situaciono-specifičnim (primer: dva učenika učestvuju na nekom takmičenju i ulažu veliki trud da pobede, ali to ne polazi za rukom nijednom od njih. Učenik koji razmišlja na pervazivan način smatraće sebe potpunim gubitnikom koji nikada ništa ne radi kako valja, a drugi učenik, koji ne razmišlja na taj sveprožimajući način uviđa da iako nije pobedio na takmičenju to ne znači da je potpuni gubitnik i da nikada ništa dobro neće uraditi).
  3. Personalizacija znači da kada se nešto loše desi ili dešava deca moraju da okrivljuju sebe ili druge. Kada se to desi osećaju se depresivno, osramoćeno, krivo, nasuprot deci koja realno procenjuju situaciju i ne internalizuju stid, zato što su u stanju da razdvoje svoju ličnost od svojih postupaka.

 

Po DiGiuseppe-u i saradnicima (2002) klinička depresija se javlja kada osoba ima jedno ili više od sledećih uverenja: negativan stav o sebi (verovanje da ne sme da ima negativne osobine i zato što ih ima ona je neadekvatna),  negativan stav prema okolini (verovanje da uslovi života moraju biti bolji, a pošto nisu to je užasno), pesimistični pogled na budućnost (verovanje da budućnost mora da bude bolja i ako nije to je užasno i nepodnošljivo), predikcija o negativnim događajima u budućnosti na koje ne mogu da utiču (verovanje da moraju biti sposobni da okolnosti poboljšaju i da su nekompetentni ako to ne čine), verovanje da moraju raditi stvari na uspešniji način i dobiti odobravanje od ljudi koji im znače (a ako ne, zaslužuju da kazne sami sebe) i verovanje da nisu tretirani na način koji zaslužuju i to je užasno i katastrofalno.

 

Neka od iracionalnih uverenja koja utiču na razvoj depresije kod dece i adolescenata su:

Nisam dobar ni u čemu i nikada ništa neću postići.

Ma šta da uradim, nikada neću uspeti.

Niko me ne može voleti, pa čak ni roditelji, zato što sam bezvredan.

Ništa ne mogu da uradim kako treba.

Zaslužujem da se prema meni ponašaju grozno.

Koja je svrha nastavljati dalje? Nikada se neću izvući iz ovoga.

Ne mogu da promenim strašne stvari koje su mi se desile, i ja sam poremećen zauvek.

Život je užasan i sada i biće zauvek.

 

Kako pomoći detetu?

Sem deteta/adolescenta, u terapijski proces moraju biti uključeni i roditelji, porodica i nastavnici u školama, u cilju objašnjavanja prirode samog poremećaja i manifestovanja kod mladih klijenata.

Brojne studije su pokazale da u tretmanu depresije kod mladih najbolje rezultate daje kognitivni psihoterapijski pristup.

Sem psihoterapije, kod većine mladih klijenata neophodna je i farmakoterapija, jer su brojne studije pokazale da najbolje rezultate daje kombinacija lekova i kognitivne psihoterapije.

 

LITERATURA

 

  1. Ellis A, Bernard ME. Rational emotive behavioral approaches to childhood disorders: theory, practice and research. Springer 2006.
  2. Vernon A. What works when with children and adolescents: A handbook of individual counselling techniques. Research Press 2002.
  3. Shaffer MEP, WaslickBD. The many faces of depression in children and adolescents. American Psychiatric Publishing 2002.
  4. Parker G, Eyers K. Navigating teenage depression: A guide for parents and professionals. Allen&Unwin 2009.
  5. Dryden W. Rational emotive behaviour therapy: distinctive features. Routledge 2009.